Машкарада - маскирана поворка
Датум: 14.02.2010.
Музеј Војводине традиционално у циљу неговања обичаја везаних за Беле покладе организује МАШКАРАДУ - МАСКИРАНУ ПОВОРКУ у нашем граду.
Ове године поворка ће се окупити на Тргу Слободе код Милетићевог споменика у недељу, 14. фебруара 2010. године, у 12 сати, а потом око 12,30 сати, кренути Змај Јовином и Дунавском улицом до Музеја Војводине (Дунавска 37), где се програм наставља избором најбољих маски, у категорији дечија, одрасла и аутентична маска.
Као и ранијих година најуспешнијим маскама биће додељене награде у категорији дечија, одрасла, групна маска и награда за најбољу презентацију маске.
СПОНЗОРИ
МАШКАРАДА - МАСКИРАНА ПОВОРКА
Није само фебруар месец карневала (лат. carne vale – збогом месо), већ и март, бар код нас који народне светковине организујемо у складу са традицијом коју имамо, а она је у вези са покладама и то оним које се по Белој недељи зову Беле покладе. Музеј Војводине надовезује се својим активностима већ више од десет година на овај вид традиције, која је у нашем времену попримила облик мале карневалске светковине, не сводећи се само на имитирање поворки које су некада пролазиле местима Војводине и Србије.
Бела недеља била је последња седмица пред велики или ускршњи пост, па су се у складу с тим кретале обредне поворке, сачињене често од устаљених личности и улога, као што су младожења, млада, баба, свештеник, те од комендијаша – шаљивџија, направљача – маскираних и шиљкана који су се препознавали по преврнутим кожусима које су носили. Трудну младу у поворци је традиционално представљао мушкарац, док је младожењу представљала жена. Маскирани су често гаравили лица, а о појасу носили разне клепетуше, у рукама штапове, метле, чегртаљке, стварајући буку којом су хтели да отерају вештице и демоне, а често и реквизит у облику фалуса који је симболизовао плодност. Често су коришћене зооморфне, теоморфне и антропоморфне маске, а учесници су се маскирали у кувара, оџачара, лекара, писара...
Бела недеља је понегде називана и загонетна недеља, јер су се управо тада смишљале загонетке и одговори на њих. Завршни дан Беле недеље су Беле покладе које су представљале врхунац забаве и разоноде, проткане шалом, глумовањем и песмом. Тада су се кретале маскиране поворке, које су биле праве глумачке дружине и које су, изводећи разне згоде, увесељавале укућане, а за награду добијале поклоне.
У неким селима се овај обичај задржао све до данас, макар и као зимско-пролећна атракција, без карактеристика масовности и магијских радњи везаних за плодност.
У многим земљама и градовима Европе дани на преласку из зиме у пролеће обележени су разним народним светковинама, које су праћене маскирним поворкама, сценским играма, гозбама и пре свега, смехом! Смех све лечи и обнавља, крепи и снажи и спрема човека да са пролећем, са новим добом, све лакше преброди и окрене се будућности коју жели да види лепшом, плоднијом и срећнијом!
О карневалском смеху постоји огромна ризница мисли која га дефинише и описује: то је смех празнички, општенародан, универзалан, усмерен на све и свакога. Цео свет се опажа као смешан. Истовремено је тај смех и весео и ликујући и подругљив и исмевачки. Он и негира и потврђује и покорава и препорађа. У њему је живо ритуално исмевање богова у прастарим смеховним обредима; отпало је култно и ограничено, а остало је оно свељудско, универзално и утопијско.
О карневалима је увек било пуно говорено и писано, они су били предмет проучавања и уметничке инспирације. Многе теме су из карневала прешле у сликарство, музику, књижевност и филм, а једна од најчешћих јесте маска.
Да би постала забавни предмет маска је морала да пређе дуг пут. Тежња за прерушавањем и мењањем властитог идентитета у одређеном периоду и одређеним животним ситуацијама остала је до наших дана једна од карактеристика обредне праксе готово свих етничких заједница. У томе се примарно истиче тиха борба између умирања и поновног рађања, тежња за умножавањем живота.
У покладама, машкарама и карневалима маске се понашају сходно ономе што крију или откривају, ономе што карикирају, преувеличавају или чему се изругују. А како то изгледа на Тргу слободе, на платоу испред новије зграде Музеја Војводине, и на улицама нашег града, илуструју бројне фотографије које документују традицију коју је устоличио Музеј Војводине. Са жељом да негује и сачува од заборава народне обичаје, наша установа традиционално окупља чланове културно-уметничких друштава, учеснике основних и средњих школа, студенте новосадског универзитета, разна удружења и све заинтересоване грађане. Сваке године деле се и вредне награде за најуспешније маске у категоријама: аутентична, групна, дечја, одрасла маска, као и посебна награда за најбољу презентацију маске.