Одазив на поруку прошлости
Датум: 17.03.2010.
Изложба слика "Одазив на поруку прошлости" ауторке Гордане Казимировић Јанков отвориће се у Музеју Војводине у среду, 17. марта 2010. године у 19 сати. Изложбу отвара Весна Тодоровић, ликовни критичар. Изложба ће бити отворена до 29. марта 2010. године.
Прошлост до нас вазда доспева у крхотинама. Један од основних људских порива је потреба за спајањем делића, не би ли се у тим симболичним огледалцима потражио одраз идентитета минулих епоха. Могућно је да тај чин одсликава суштину тежње ка одговору на вечно питање „Ко смо“!
У најновије инспирацијске сфере сликарке Гордане Казимировић Јанков уселило се моћно дејство прошлости, оличено у праисторијским реликтима из доба неолита и бронзе. Према њеном сведочењу, избор теме је иницирао узбудљиви увид у сусрету са археолошким материјалом: у оживљеној слици додира човекових руку са глином, осетила је ванвременост. Гест који се понавља при прављењу посуда, чија обличја утврђују закони употребе, рађа у уметници снажан осећај да су „некад“ и „сад“ повезани у кружну свеукупност времена. Истинско чудо види у облицима који хиљадама година нису губили актуелност.
Овакав, суштински додир са праисторијским ствараоцима покренуо је и артикулисао Горданин нови циклус слика, по много чему другачији од досадашњих. Уметница из основа мења познату поставку сложеног мизансцена, усмеравајући своју пажњу ка микро-свету једног увећаног предмета, у виду посудне керамике и хуманоидних фигура женског пола а извесно идолатријског карактера. Сви предмети су за кућну употребу, укључујући и идоле, намењене култном месту у простору куће. У њеном избору нема оружја, нити ичег агресивног, што наводи на закључак, да читав овај опус слика носи предзнак женског принципа: посуда традиционално означава утерусни симбол, а идоли су увек посвећени Великој мајци, богињи плодности, која утиче на богатство у потомству и убиру летине.
Ликовни израз Гордане Казимировић Јанков већ на први поглед осваја основним својством - експресивном поетиком лирског звука. Подржана колоритом из подручја обе стране спектра, поетика њених слика исходи из скровитог језгра личности уметнице, које поред емоција, мобилише и мисаоно-аналитичке склоности, уз фиксацију на изабрану тему. Но, теми обрађеној унутар једног циклуса, више се не враћа.
Тематска разнородност читавог стваралаштва Гордане Казимировић Јанков, није битније утицала на језичку доследност. Њен уметнички рукопис задржава препознатљивост, на првом месту употребом боја. Колоризам је увек присутан као градивни елеменат слике: јасно испољен, потом пригушиван у мери, која њеним сликама обезбеђује племенити сјај. Други, подједнако важан градивни састојак слике је опредељење за фигуру. Иако Гордана не негује изричити графизам, не одриче се цртежа и неопходне дескрипције, а према потреби теме налази меру у обавезном свођењу облика.
У овом опусу, логично и функционално, с обзиром на тему и централизовану поставку мотива унутар слике, више него до сада негује волуминозност облика, коју постиже валерском модулацијом. Предмет потом одваја од позадине контрастним колоритом, никад у толикој мери звонког тона, или, насупрот, утапа га у исте боје и сличне, веома снижене валерске вредности – приступ, који је сасвим очигледно пратио ток мисли и емотивних тонуса. У таквом се приступу крије трећи градивни елеменат Горданиних слика уопште – изразито лично, емотивношћу обојена порука. Нови циклус није само снажно подвукао ту обојеност, он је обелоданио поетском тензијом набијене, слојевите дијалоге, свакодневно вођене са безименим уметницима далеке прошлости. Осведочио је интензивни живот на истом тлу, на коме се одвија наша животна судбина.
Весна Тодоровић, ликовни критичар
ГОРДАНА КАЗИМИРОВИЋ ЈАНКОВ рођена у Бачкој Тополи 1963. године. Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, сликарски одсек, 1988. године. Члан СУЛУВ-а од 1991, УЛУС-а од 1998. и УЛСШ-а од 2009. године. Од завршетка студија учесник многих ликовних колонија у земљи и иностранству. Бави се уметничком праксом и педагошким радом. Добитник је награде за најбољи цртеж на изложби завршне год. Студената Академије уметности у Новом Саду, 1987. Велика галерија Културног центра. Живи и ствара у Новом Саду.