Археоботаничка збирка
Археоботаника је једна у низу наука које чине савремену археологију. Она изучава и прати биљну привреду наших предака од каменог доба па све до блиске прошлости. На основу резултата археоботаничких аналаиза могу се добити одговори на велики број питања: које биљке су у прошлости узгајане; са којим коровима су људи мучили муку; где су им се налазиле њиве и на каквом земљишту; на који начин су пожете и складиштене житарице; које биљке су користили као сировине за добијање влакана, а које за добијање боја; којим биљкама су се лечили; којим плодовима природе су се сладили; коју дрвену грађу су користили; чиме су покривали кровове грађевина... Археоботаника, укратко, пружа увид у некадашњи квалитет живота.
У климатским условима Војводине једини начин да се биљни матeријал сачува од труљења је да се угљенише. То значи да у прошлости није било великих ватрених стихија које би уништиле читава насеља, али и мањих незгода, као нпр. кад неспретним куварицама загори ручак, ми данас не би били у ситуацији да донекле реконструишемо биљни свет одређеног подручја у једном одређеном тренутку. Једна од најважнијих спознаја археоботанике је да је основа ратарске производње постављена још у млађем каменом добу и да се своди на равноправну производњу житарица, махунарки и уљарица, односно производњу угљених хидрата, биљних беланчевина и биљних масти.
"Од њиве до трпезе у преисторији", мај 2008.
Музеј Војводине може да се похвали чињеницом да је једина установа у земљи која поседује археоботаничку збирку. Иако најмлађа, она спада у једну од најбројнијих збирки Музеја. У 39 колекција чува се око 140 000 угљенисаних семена и плодова, пре свега, културних биљака, али и њихових пратећих корова са четири археолошка локалитета: Градина на Босуту код Вашице, Чарнок код Бачког Доброг Поља, Врањ код Хртковаца и Стари виногради код Чуруга. Збирком је обухваћен временски период од 7 векова, односно раздобље између старијег гвозденог доба и сеобе народа. Садржи сто различитих биљних врста, међу којима се налази 11 житарица, 6 махунарки и 3 уљарице. Осим тога у збирци се чувају и угљенисани остаци шест врста дрвећа. Археоботанчка збирка не заузима пуно простора у депоу Музеја. Она стаје у неколико мањих картонских кутија на једну полицу у орману.
Једна од житарица која се у Војводини узгаја још од пре 7 000 година је јечам. У исто време јео се грашак, док се од лана добијало уље, али и предиво за израду тканина и ужади. Међу најстарије корове нашег подручја спада кукољ, али и будуће житарице раж и овас.
Једно од питања на које археоботаника може да одговори је: како су изгледали дневни оброци људи и шта се уз њих пило? Можда овако?
Деликатеса из гвозденог доба (од 950. год. пре н. е. до 0. год. н. е. ):
"ПАНЦЕРОТЕ" СА ДИВЉИМ ПОВРЋЕМ
- Тесто: брашно, јаја, маст, со и воду добро умесити у тесто.
- Надев: листове коприве и обичне пепељуге бланширати у кипућој води, оцедити и потом ситно исецкати. Помешати са сиром и лешником. Додати 2 жуманцета, 1 беланце и посолити (по жељи забиберити). Лук исецкати и кратко динстати у масти. Додати брашно и са млеком «угасити». Оставити мало да се кува и потом додати претходно направљену смесу са дивљим поврћем.
Тесто танко извући оклагијом. Опсећи кругове величине тацне за кафу и на тесто сипати 1 кафену кашику надева. Ивице теста намазати са преосталим беланцетом, тесто преклопити и ивице прстима слепити. Кувати у кључалој, сланој води све док «панцероте» не испливају на површину. Добро их оцедити.
Уместо да се кува у води, ово јело може да се пржи у масти. На крају јело можете прелити маком који сте претходно испржили у масти.
Пријатно!
САСТОЈЦИ:
Тесто:
- 1 шоља брашна (од проса или јечма)
- 1 шоља пшеничног брашна
- 2 јаја
- 1 супена кашика масти, путера или уља
- со
Надев:
- 1 посуда са листовима коприве и младим листовима обичне пепељуге
- 2 пуне супене кашике изренданог, сланог овчијег или козјег сира
- 1 шоља самлевеног лешника (или 1 шоља печеног буковог жира)
- 2 јаја
- 1 већа главица црног лука
- 1 кафена кашика масти, путера или уља
- 1 супена кашика брашна
- 1 шоља млека
- со
- 2 супене кашике мака.
Народни и ботанички називи биљака из рецепта:
- Просо (Panicum miliaceum L.)
- Јечам (Hordeum vulgare L.)
- Мека пшеница (Triticum aestivum L.)
- Коприва (Urtica dioica L.)
- Обична пепељуга (Chenopodium album L.)
- Лешник (Corylus avellana L.)
- Буква (Fagus sylvatica L.)
- Црни лук (Allium cepa L.)
- Мак (Papaver somniferum L.)
(Александар Медовић)