Упутство сарадницима
УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ И ПРЕДАЈУ РУКОПИСА
1. ОПШТЕ ОДРЕДНИЦЕ
• Рад Музеја Војводине се, у начелу, штампа ћирилицом, у формату А4, са апстрактом и кључним речима нa српском језику и резимеом на енглеском језику или другом светском језику, релевантном за одређену област. Могуће је објављивање текстова латиницом, као и на језику аутора.
• Прилози се достављају у затвореној коверти, са назнаком “За Рад Музеја Војводине” и означеним основним подацима аутора, бројем телефона и е-mail адресом.
• Шаље се један примерак рукописа у одштампаној верзији – треба да буде лекторисан и компјутерски припремљен (у Word-у), са илустрацијама распоређеним према замисли аутора, величине до 35.000 карактера са спејсом. Други примерак текста шаље се на CD-у, али са одвојеним илустрацијама и потписима у посебним фајловима. Фотографије су у JPG или TIF формату, у посебном фолдеру.
• Пожељан фонт је Times New Roman, величине 12. Називи фајлова и фолдера треба да буду латинични, уписани у енглеској тастатури. Новина је да ће уз име у раду, уз академско и стручно звање, бити одштампана и афилијација (пун назив и седиште установе у којој је аутор запослен). Уз рад ће се штампати и UDC бројеви, те категорија научних и стручних чланака, што такође треба навести.
• Текст апстракта (сажетка) треба да буде кратак информативан приказ садржаја и да садржи термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака, а треба да има од 100 до 250 речи. Уз њега се дају и кључне речи. Текст резимеа треба да буде на страном језику, дужине до 1/10 дужине чланка. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература.
• Име аутора, институције у којој је запослен, наслов рада и апстракт треба навести следећим редоследом:
Радован Сремац УДК
Галерија слика „Сава Шумановић“, Шид категорија чланка
ЈЕДИНСТВЕН НАЛАЗ СРЕДЊОВЕКОВНОГ НАДГРОБНОГ СПОМЕНИКА
НА ТЕРИТОРИЈИ СРЕМА
Апстракт: На српском православном гробљу у Шиду налази се један камени надгробни споменик карактеристичног облика и орнаментике која се везује за споменике позног средњег века, у литератури познате под појмом стећак. Споменик је у облику усадника и украшен је само са једне стране, која је окренута према истоку. Представа која се налази на њему садржи шест крстова и стилизовану људску фигуру, чије линије трупа прате спољне ивице споменика. Приказана је кружна глава и труп у облику трапеза, унутар којег се налази велики крст на постољу, а око њега и на његовим крацима распоређено је још пет крстова. Тип и место налаза овог споменика померају досадашње границе распростирања ове врсте надгробника и представљају значајан прилог познавању прошлости овог краја.
Кључне речи: Срем, Шид, позни средњи век, надгробни споменик, усадник, сеоба Срба.
• Размак између редова у радовима (Line Spacing) треба да буде један (Single).
• Маргине треба да буду подешене по уобичајеном дифолту за А4 (Page Setup, горе и доле 2,54 цм, лево и десно 3,17 цм).
• При изради текста не треба користити AutoFormat (нпр. за увлачење редова са бројевима и сл.).
2. СТИЛСКИ И ПРАВОПИСНИ ЕЛЕМЕНТИ ТЕКСТА
2.1. Поднаслови
• Поднаслове првог степена (типа ЗАКЉУЧАК, ДИСКУСИЈА, КАТАЛОГ, ТИПОЛОГИЈА, БИБЛИОГРАФИЈА, CONCLUSION и сл.) треба писати великим словима, на средини; нпр.:
КАТАЛОГ
1. Прстен димензија: пречник алке 2,3 cm, величина главе 1,4 х 1 cm. На елипсидној глави представа бисте цара са погледом на десно.
• Поднаслове другог степена треба писати курзивом (не у болду), малим словима (осим првог), на левој страни и неувучено; нпр.:
Историјски извори
Први помен долине Тимока везује се за поход Гаја Скрибонија Куриона који је у периоду од 75. до 73. г. п. н. е. ратовао са Дарданцима (Papazoglu 1969: 254).
Уколико је рад на енглеском језику, наслове треба писати у складу са енглеским правописом; нпр.:
Materials and Methods
Four samples (coffin lid, coffin trough, tenon and peg) from the coffin of Nesmin were analysed.
• Поднаслове трећег степена не треба писати курзивом. Треба их наводити малим словима (осим првог), на левој страни и неувучено.
Гроб 2
Девастирана гробна конструкција од камена од којих су на месту три комада који чине северозападни угао.
Поднаслови трећег степена могу се наводити и уз текст (без преласка у нови ред). У том случају, поднаслов треба да буде болдован, ред не треба да буде увучен, а иза поднаслова треба писати тачку:
Гроб 2. Девастирана гробна конструкција од камена од којих су на месту три комада који чине северозападни угао.
2.2. Навођење година и векова
• Век треба писати римским бројем; нпр.: III век.
У тексту на енглеском језику, век треба наводити арапским бројевима са одговарајућим редним словним наставком:
Both artefacts belong to frames dated in late 2nd and the early 1st century B.C.
• Године пре наше ере треба писати скраћеницом г. п. н. е. (са белинама).
На енглеском се за датуме пре наше ере користи скраћеница B.C. (енгл. Before Christ) – са тачком иза сваког слова, а за датуме наше ере – по потреби – A.D. (лат. Anno Domini).
• Иза арапских бројева кад значе редне бројеве треба писати тачку (не иза римских бројки); нпр.: 4. 1. 2010.
• Тачку као обележје редног броја не треба писати испред другог знака интерпункције; нпр.: (1914–1918); књиге објављене 1959, 1962, 1965. и 1966. године.
2.3. Црта и цртица
• Црта је знак који најчешће може заменити зарез, те га уместо зареза треба писати тамо где је потребан изразитији знак и тамо где треба избећи нагомилавање зареза.
• Примакнуту црту треба писати између бројева, у значењу предлога ДО: 3–5 м. Уколико је написан предлог ОД, онда се ДО не може заменити цртом (од 3 до 5 м, а не: од 3–5 м).
• Примакнуту црту треба писати у везама које значе просторне релације (нпр. Београд–Бар, пут Суботица–Београд–Ниш). Међутим, црту с размацима треба писати уколико у вези бар један члан има белину; нпр. Нови Сад – Београд.
• У везама у којима макар један члан има унутрашњу белину треба писати црте с белинама (размацима); нпр.: рат 6. 4. 1941 – 9. 5. 1945; Нови Сад – Београд.
• Цртицу трба користити за писање полусложеница (нпр. грчко-турски рат, културно-просветни), за комбиновање два система писања, односно кад је први део речи исписан бројкама, или верзалом, или пак другим писмом (нпр. 75-годишњи, ЖТП-а), за писање двојних презимена (нпр. Даутова-Рушевљан).
2.4. Наводници
• У радовима треба користити само ресичасте наводнике: на српском језику „овако”, а на енглеском “this”.
• Наводницима писац издваја речи које нису његове него преузете, као и оне које не представљају њему својствени, слободно одабрани израз и његову праву мисао.
• При двостепеном навођењу (ужи навод у оквиру ширег, цитат у цитату) ужи навод треба издвајати полунаводницима:
Стојановић је „примећивао и говорио да многи издавачи нису били ’вешти своме послу’ и да су им издања несавршена“.
2.5. Називи локалитета и стране речи
• Када је реч о називу локалитета од две речи, само прву реч треба писати великим словом (у складу са правописном нормом по којој се код назива насеља од две речи обе пишу великим словом – нпр. Нови Сад, док се код имена делова града и локалитета с понеком кућом који немају природу и статус села или већег насеља прва реч пише малим словом, а друга великим); нпр. Савски венац, Стари град, Аџине њиве, Лепенски вир, Магарећи млин, Каменичка река.
• Уколико је друга реч у оквиру назива локалитета властито име, треба је писати великим словом; нпр. Велика Морава.
• Имена локалитета не стављати под наводнике!
• Античке локалитете треба наводити или латиничним писмом – са цртицом и падежним наставком (нпр. налази из Viminacium-а и Sirmium-a) ако се уносе у ћирилични текст или без цртице за падежни наставак ако су у латиничном тексту, или транскрибовано (налази из Виминацијума и Сирмијума).
• У раду на енглеском језику (основни текст или резиме) имена античких локалитета не треба писати у курзиву: Viminacium, Singidunum.
• Стране речи, укључујући и оне на латинском, треба писати курзивом, а, уколико је потребно, са српским падежним наставком иза цртице; нпр:
Појава foramen mastoideum-a видљива је са десне стране.
Ако је рад на енглеском језику (или само резиме), речи које су стране овом језику, укључујући и оне на латинском, такође треба писати курзивом; нпр:
The leaden sarcophagus from Požarevačka Street, from a smaller necropolis attached to a villa suburbana, contained a gold bracelet.
2.6. Остало
• Обичније мерне скраћенице писати ћириличним писмом (нпр. км, цм, л…), а остале латиничном графијом.
• Нулу као децималну цифру не треба наводити; нпр.: димензије 2,3 х 1,8 м и 1 х 1,35 м.
• Титуле, звања и сл. не треба наводити у научним и стручним радовима; нпр.:
Тим проблемом бавио се Ж. Петровић (неправилно: Тим проблемом бавио се проф. др Ж. Петровић).
• С обзиром на то да је прилагођено писање страних властитих имена опште правило ћириличких правописа, у раду на српском језику таква властита имена треба транскрибовати. Уколико постоји потреба да се предочи и како се неко страно име изворно пише, изворни облик треба навести у загради иза имена; нпр. Тибор Секељ (Székely Tibor), само при првом појављивању имена.
• Бројеве цитираних часописа или монографских серија који су у оригиналу писани римским бројевима, у библиографији обавезно наводити арапским бројевима.
3. НАПОМЕНЕ
• Напомене (тзв. фусноте) треба наводити на дну стране.
• Нумерација напомена треба да буде континуирана – од арапског 1 па надаље, до краја текста.
• Број напомене треба наводити иза знака интерпункције, изузев кад се она односи на реч или групу речи унутар реченице.