Maškarada - maskirana povorka
Datum: 14.02.2010.
Muzej Vojvodine tradicionalno u cilju negovanja običaja vezanih za Bele poklade organizuje MAŠKARADU - MASKIRANU POVORKU u našem gradu.
Ove godine povorka će se okupiti na Trgu Slobode kod Miletićevog spomenika u nedelju, 14. februara 2010. godine, u 12 sati, a potom oko 12,30 sati, krenuti Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom do Muzeja Vojvodine (Dunavska 37), gde se program nastavlja izborom najboljih maski, u kategoriji dečija, odrasla i autentična maska.
Kao i ranijih godina najuspešnijim maskama biće dodeljene nagrade u kategoriji dečija, odrasla, grupna maska i nagrada za najbolju prezentaciju maske.
SPONZORI
MAŠKARADA - MASKIRANA POVORKA
Nije samo februar mesec karnevala (lat. carne vale – zbogom meso), već i mart, bar kod nas koji narodne svetkovine organizujemo u skladu sa tradicijom koju imamo, a ona je u vezi sa pokladama i to onim koje se po Beloj nedelji zovu Bele poklade. Muzej Vojvodine nadovezuje se svojim aktivnostima već više od deset godina na ovaj vid tradicije, koja je u našem vremenu poprimila oblik male karnevalske svetkovine, ne svodeći se samo na imitiranje povorki koje su nekada prolazile mestima Vojvodine i Srbije.
Bela nedelja bila je poslednja sedmica pred veliki ili uskršnji post, pa su se u skladu s tim kretale obredne povorke, sačinjene često od ustaljenih ličnosti i uloga, kao što su mladoženja, mlada, baba, sveštenik, te od komendijaša – šaljivdžija, napravljača – maskiranih i šiljkana koji su se prepoznavali po prevrnutim kožusima koje su nosili. Trudnu mladu u povorci je tradicionalno predstavljao muškarac, dok je mladoženju predstavljala žena. Maskirani su često garavili lica, a o pojasu nosili razne klepetuše, u rukama štapove, metle, čegrtaljke, stvarajući buku kojom su hteli da oteraju veštice i demone, a često i rekvizit u obliku falusa koji je simbolizovao plodnost. Često su korišćene zoomorfne, teomorfne i antropomorfne maske, a učesnici su se maskirali u kuvara, odžačara, lekara, pisara...
Bela nedelja je ponegde nazivana i zagonetna nedelja, jer su se upravo tada smišljale zagonetke i odgovori na njih. Završni dan Bele nedelje su Bele poklade koje su predstavljale vrhunac zabave i razonode, protkane šalom, glumovanjem i pesmom. Tada su se kretale maskirane povorke, koje su bile prave glumačke družine i koje su, izvodeći razne zgode, uveseljavale ukućane, a za nagradu dobijale poklone.
U nekim selima se ovaj običaj zadržao sve do danas, makar i kao zimsko-prolećna atrakcija, bez karakteristika masovnosti i magijskih radnji vezanih za plodnost.
U mnogim zemljama i gradovima Evrope dani na prelasku iz zime u proleće obeleženi su raznim narodnim svetkovinama, koje su praćene maskirnim povorkama, scenskim igrama, gozbama i pre svega, smehom! Smeh sve leči i obnavlja, krepi i snaži i sprema čoveka da sa prolećem, sa novim dobom, sve lakše prebrodi i okrene se budućnosti koju želi da vidi lepšom, plodnijom i srećnijom!
O karnevalskom smehu postoji ogromna riznica misli koja ga definiše i opisuje: to je smeh praznički, opštenarodan, univerzalan, usmeren na sve i svakoga. Ceo svet se opaža kao smešan. Istovremeno je taj smeh i veseo i likujući i podrugljiv i ismevački. On i negira i potvrđuje i pokorava i preporađa. U njemu je živo ritualno ismevanje bogova u prastarim smehovnim obredima; otpalo je kultno i ograničeno, a ostalo je ono sveljudsko, univerzalno i utopijsko.
O karnevalima je uvek bilo puno govoreno i pisano, oni su bili predmet proučavanja i umetničke inspiracije. Mnoge teme su iz karnevala prešle u slikarstvo, muziku, književnost i film, a jedna od najčešćih jeste maska.
Da bi postala zabavni predmet maska je morala da pređe dug put. Težnja za prerušavanjem i menjanjem vlastitog identiteta u određenom periodu i određenim životnim situacijama ostala je do naših dana jedna od karakteristika obredne prakse gotovo svih etničkih zajednica. U tome se primarno ističe tiha borba između umiranja i ponovnog rađanja, težnja za umnožavanjem života.
U pokladama, maškarama i karnevalima maske se ponašaju shodno onome što kriju ili otkrivaju, onome što karikiraju, preuveličavaju ili čemu se izruguju. A kako to izgleda na Trgu slobode, na platou ispred novije zgrade Muzeja Vojvodine, i na ulicama našeg grada, ilustruju brojne fotografije koje dokumentuju tradiciju koju je ustoličio Muzej Vojvodine. Sa željom da neguje i sačuva od zaborava narodne običaje, naša ustanova tradicionalno okuplja članove kulturno-umetničkih društava, učesnike osnovnih i srednjih škola, studente novosadskog univerziteta, razna udruženja i sve zainteresovane građane. Svake godine dele se i vredne nagrade za najuspešnije maske u kategorijama: autentična, grupna, dečja, odrasla maska, kao i posebna nagrada za najbolju prezentaciju maske.