Етнологија
Вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља довела су до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине – Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, Хрвата, Немаца и других. У историјском развоју сви народи су сачували и одређене посебности – обичаје, народну ношњу и слично.
Трем, Бољевци, прва половина 19. века
Предмети изложени на сталној поставци на сликовит и уверљив начин говоре о човеку са простора Војводине, о његовом природном, културном и друштвеном развоју током 19. и 20. века. Полазећи од чињенице да се народна култура ствара вековима и под различитим културним утицајима, поставку чине оне теме које су само језгро народне културе Војводине: народна архитектура, пољопривреда, ткање, ћилими, уређење куће, обичаји и народне ношње.
Плански развој и обликовање војвођанског села, од разбијеног до ушореног типа, било је прописано административним актима и изразито се развило у време хабзбуршких колонизација.
У циљу бољег разумевања теме, изложени су планови ушоравања насеља и планови кућа, затим алатке за израду тршчаног крова, фасадни украси и њихови калупи. Најупечатљивији предмет представља део трема из прве половине 19. века који је пронађен у Срему.
Дрвени плуг, Долово, 19. век
Природни услови војвођанске равнице пружали су велике могућности за развој земљорадње, сточарства и риболова.
Преслице, ручне, 1797-1956.
Изложене су алатке за окопавање, сетву и жетву усева, делови чобанске одеће, пастирски прибор и запрежна опрема. Истакнуто место заузима дрвени плуг са колечкама и јармом из 19. века.
Породичне потребе за текстилом задовољаване су углавном у оквиру домаћинства, тако да је ткачка радиност била изузетно развијена код Српкиња, Румунки и Шокица. Истовремено је занатска ткачка делатност била развијена код Словака и Мађара.
На изложби се може пратити процес ткања, од припреме пређе до финалних производа, могу се видети употребне алатке: маказе за стрижу, трлице, гребена, преслице, вретена, мотовила итд.
Да би се значај ткања у породици још више истакао, на поставци је изложен разбој из Стапара који се сматрао једним од највећих ткачких центара домаће радиности код нас. У лепоту ћилима, избор орнамената и боја посетилац изложбе може да се увери посматрајући предмете из 19. века који су ткани традиционалним техникама, клечаном и техником чункања.
Икона на стаклу, Срби, Пећинци, око 1880.
На уређење сеоског ентеријера у Војводини пресудну улогу имало је имовинско стање власника, али и етничка и верска припадност. Наиме, развој основне троделне куће – соба, кухиња, остава – у соба, кухиња, соба – првенствено је захтевао новац за преуређење, док су распоред и функција постојећег намештаја остајали исти.
Бокалчићи за вино, Сента, почетак 20. века
Како би се добила што потпунија слика о уређењу ентеријера, изложен је намештај за одлагање одеће, за спавање и седење, постељина, поњаве, прибор за осветљење, иконе на стаклу. Традиционална кухиња представљена је архаичним примерцима посуђа од керамике, метала и дрвета, док је посебно место дато прибору за мешење и печење хлеба.
Богатство духовног и друштвеног живота становника Војводине приказано је обичајима породичног циклуса – свадба, рођење, детињство и смрт. Изложени су свадбени штапови, деверски пешкир, чутура, колевка са опремом, дечије играчке, покров, пешкир за крст, босиљкача и други предмети.
Капа златара, Срби, Врачев Гај, 1896.
Народне ношње на сталној поставци груписане су према типологији која се развила као последица различитих културно-историјских утицаја и климатских одлика Панонске низије. Основни тип ношње у Војводини је тзв. панонски, који се одликује широким одевним предметима од белог ланеног, кудељног или памучног платна.
Токе, Срби, Нови Бечеј, крај 19. века
На овај тип одеће надовезују се карпатско-степски утицаји који су присутни у облику сукнених и крзнених одевних предмета.
Средњеевропски тип ношње у Војводини развија се као последица планског насељавања становништва из различитих области средње Европе. Они са собом доносе индустријске тканине и нове кројеве одеће.
"Сећање на стари крај" је мото сегмента сталне поставке на којем су изложене ношње становништва колонизованог после Првог и Другог светског рата.
(Љиљана Трифуновић)