Соња Маринковић

.

Соња Маринковић била је један од организатора устанка у Војводини у Другом светском рату, међу првима проглашена за народног хероја, још за време НОБ-а, 25. октобра 1943. године.

Банатски златовез - Прича о једном скоро несталом умећу

.

Мушка кошуља са „форметом“ украшеним златовезом, Чуруг,  1900.

Златовез је незаобилазна тема у свакој причи о српској народној ношњи Баната. Свој врхунац златовез у Банату доживљава крајем 19. и почетком 20. века. У том периоду он из грађанског одевног инвентара прелази и у сеоски, где постаје симбол класног раслојавања и престижа, јер су златом везене одевне предмете могле себи приуштити само најбогатије сеоске породице. Управо из тог времена потичу најлепши примерци одевних предмета украшених златовезом у музејским збиркама како у музејима Баната, тако и у Музеју Војводине у Новом Саду и Етнографском музеју у Београду. Иако још увек постоји сећање на златовез у Банату, умеће његове израде данас је скоро заборављено. Ово је прилика да укажемо на потребу за чувањем не само предмета, већ и знања о начину њихове израде.

Ослобођење Новог Сада 23. октобра 1944. године

.

Грађани и борци прослављају ослобођење на Тргу слободе

Након готово 42 месеца окупације Новог Сада од стране мађарских фашиста, југословенски партизани су ослободили град 23. октобра 1944. године. У тим октобарским данима, југословенска и совјетска војска су удруженим снагама ослободиле Београд, а немачке окупационе снаге су се повлачиле из Србије и Војводине заједно са трупама Мађарске и Независне Државе Хрватске. Приликом њиховог одласка из Новог Сада миниран је и срушен мост који је повезивао Петроварадин и Нови Сад.

Застава Задруге Срба занатлија Новосађана

.

Задруга Срба занатлија основана је 14. јуна 1870. у Новом Саду. Оснивачкој скупштини занатлијске Задруге присуствовало је 155 занатлија из целе Војводине. За председника Задруге изабран је новосадски ћурчија Марко Поповић, за заменика председника сапунџија Јован Јовановић, док је проф. Александар Сандић вршио дужност секретара. Задруга је у свом печату имала српски грб и две руке у гесту руковања.

Од таблице до таблета

.

Таблица са сунђером за брисање

Генерације рођене пре 50-их година прошлог века памте свој школски прибор као и прва знања која су стекли у школи. Таблица је била основа тадашњег школског прибора, која се користила у нижим разредима основне школе.

Изложба „Испит зрелости“ добитник награде „Михајло Валтровић“

.

У Музеју Војводине је 9. октобра 2020. године, Музејско друштво Србије организовало доделу наградe „Михаило Валтровић“, коју већ традиционално додељује сваке године и то: установама, појединцима и ауторском тиму за постигнуте посебне резултате у развијању музејске делатности, током једне календарске године, као и награду за животно дело.

Деца у бронзаном добу: „Зар опет жир за вечеру?!“

.

Храст лужњак са жиром

Гледам своју децу за столом и размишљам: „Шта би рекле (посебно она старија) да им се за вечеру сервира супа од жира?!“ У глави већ вртим филм како им мама говори да је на једном домаћем сајту видела да је жир здрав, богат минералима, да је пун влакана која добро утичу на дигестивни тракт и тако помажe код варења и избацивања талога из система за варење, па на тај начин омогућава организму да упија хранљиве материје из било које хране која се конзумира. Видим прве сузице у очима.