Новчаница Краљевине Србије од 10 динара из 1893. године

.

 Новчаница од 10 динара Привилеговане народне банке Краљевине Србије израђена је 1893. године, али је у оптицај пуштена тек 15 година касније, тачније након одобрења министра народне привреде Косте Главинића 13. септембра 1908. године. Ова новчаница је интересантна, јер је носилац две монете: динара са једне и франка са друге стране. Израђена је у Паризу, у Banque de France.

Симболизам римског крчага у облику кокошке

.

  Фото: Лесте

 Село Свилош смештено је на данашњем путу између Фрушке горе и Дунава. У римско време, на његовом месту налазила се одбрамбена зона, добро повезана са великим римским градовима Сирмијумом и Басијаном. У периоду између 1976. и 1983, археолози Војвођанског музеја и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, са кустоскињом Мирјаном Маријански Манојловић на челу, ископавали су римско гробље у атару села, на локалитету Крушевље.

Ђурђевак из Карловачке гимназије

.

 

            Да ли сте знали да једна од најстаријих српских школских установа – Карловачка гимназија, чува велико природњачко благо од националног значаја? Пре два века, тачније 1797, појављује се визионар са јасном идејом унапређења просвете, пореклом Словак, и ствара са својим ђацима материјал који је и данас битан за науку. Андреј Волни је своје име уписао у редове знаменитих, али његово морално, едукативно и научно уздизање креће управо на овим нашим просторима. Као други директор, а и професор Карловачке гимназије, удара темеље природним наукама које ни пре њега, а ни после нису били познати ширим научним круговима. Љубав ка науци и образовању омладине створила је неопходну везу између професора и ђака, изнедривши тако велика знања из области ботанике. Кроз практичан рад, који се тих година након оснивања школе 1791. године, уводи у наставни план, ђаци својим рукама, берући биљке у Карловцима, на обронцима Фрушке горе и у Петроварадину, стварају са професором Волнијем хербаријум који данас заузима значајно место у науци. Флору Срема, до тада непознату, излио је пред високе научне кругове као златну реку ботаничког сазнања и нових открића.

Фирма Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д.д. (I део)

.

 У причи о круњачима за кукуруз, такозваним сандучарима, била је објављена фотографија круњача, са једним отвором, произвођача „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ („Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth“). Преко овог вредног предмета, посетиоци сајта Музеја Војводине ће се упознати са историјатом простране, високопартерне куће, која и данас постоји у Новом Саду, и у којој је била продавница ове реномиране компаније у области пољопривредне механизације. У наредној причи, представиће се њен историјат.

Затворенице Маријаностре – женског затвора у Мађарској за време Другог светског рата

.

                                                                Затворенице Маријаностре 1943. године

 За време Другог светског рата више стотина партизана из Бачке је осуђено на дугогодишње казне затвора, које су служили у неколико затвора у Мађарској. Мушкарци су углавном били затворени у Сегедину, Вацу и Шатораљаујхељу, а жене у Маријаностри - граду на крајњем северу Мађарске у близини границе са Словачком. Унутар затвора Маријаностра налазио се стари манастир, којем је средином 19. века дозидана троспратна зграда намењена затвореницама. Дужност надзорника је обављало шездесетак часних сестара и тридесетак стражара мушкараца.

Меноре из Челарева

.

 

 

 

I део: Менора (хеб. свећњак)

Слично крсту, и менора је прешла пут од ритуалног објекта до много ширег обележја: јеврејског националног идентитета. Прва појава као симбола, је на новцу јудејског краља Антигона II Мататије (40-37. год. п.н.е.). Недуго затим, почела је да се појављује на гробовима и у синагогама. Од IV века, у Палестини и широм Медитерана се јавља на разним предметима профаног и ритуалног карактера.

Други живот керамичких посуда – „конзервација“ керамике у прошлости

.

 Трагови поправки на керамичким посудама сежу далеко у прошлост. Због својих својстава, керамичке посуде су склоне ломљењу, пуцању и другим видовима оштећења, те је одувек постојала потреба за осмишљавањем начина на који им се може продужити животни век. У највећем броју случајева, функција посуде би након поправке била промењена.