Кроз призму новинских реклама – Жена новог доба – међуратни период (II део)

.

0
0
0
s2sdefault

 
 

 Након Првог светског рата битно се променио положај жене у друштву. Она је полако стицала право на учествовање у јавном животу и запослење ван куће. То је знатно утицало на њен начин одевања и понашања, али и на њене потребе. Уместо дотадашњих дугих хаљина и корсета, који су обликовали тело жене и симболично је подсећали на то под каквим стегама живи, она је почела да носи све краће сукње и хаљине, које су временом откривале чланке, а потом и целе листове ногу. То је довело до појаве свилених чарапа и ципела са високим потпетицама, које су изазвале прави „морални“ шок у тадашњем свету. Како су жене постепено прихватале овај одевни предмет, али и модни детаљ „лудих двадесетих“, тако се он све више рекламирао. Многи тадашњи листови и модни часописи били су препуни рекламних огласа за одећу у стилу „чарлстона“, шешира, ташни, рукавица „по париској и бечкој моди“ и свилених чарапа, какве је, на пример, нудила продавница „Клајн Еуген“ у Новом Саду, Великом Бечкереку и Сенти. Немачки листови Verbaszeitung и Bilder Wochenblatt су тридесетих година 20. века били препуни рекламних огласа за кројачке салоне и салоне шешира. Заступљене су и рекламе за конфекцијска одела, као што је тивар. Новине из тог периода готово редовно су доносиле рекламне огласе за обућу, међу којима посебно место заузима обућа бата и пеко, али и обућа других произвођача.

 

                                Лист Нови Сад, 1930                                                           Лист Нови Сад, 1936  

 Нова мода у одевању жене диктирала је и другачији однос према њеном телу. Да би задржала или постигла витку линију, она је држала дијете и почела да користи поједине препарате за мршављење, као и разне козметичке препарате; посећивала је козметичке салоне, какав је, на пример, био Institut de Beauté Femina“ у Новом Саду. Бројни су рекламни огласи за козметичке препарате, а међу њима преовлађују сапун и пудер нивеа. Овај бренд се на европском тржишту појавио још 1911. године, а пошто је веома брзо стекао наклоност и поверење потрошача, асортиман његових производа се наредних година постепено проширивао. Био је веома популаран и на простору данашње Војводине. Тако се на страницама немачког часописа Bilder Wochenblatt „смеше“ женствене даме: често су представљене у загрљају мушкарца, или испред огледала – док негују лице познатом кремом, а често и са дететом које негују овим препаратом, или обнажене, у купаћим костимима, изложене сунчевим зрацима. Многи од тих рекламних огласа преузимани су из страних часописа. У истом часопису веома често су рекламирани козметички производи елида са графичким приказима негованих дама, које свој одраз у огледалу посматрају са задовољним изразом на лицу. Све чешће су се у оновременој штампи појављивале и рекламе препарата за негу лица и тела домаћих произвођача, као што је сапун мерима (Крушевац).

              

                         Амбалажа нивеа креме, 1911                                                           Bilder wocheblatt, 1939

 

 Двадесете и тридесете године 20. века постепено су створиле нови тип жене, која је друштвено активна, запослена и присутна у јавном животу. Међутим, иако су одувек биле највећи потрошачи козметичких препарата и одеће, жене су биле и домаћице, које су се интересовале за кућне апарате и средства за одржавање хигијене стамбеног простора. О томе такође сведоче новински огласи већ почетком 20. века, а нарочито су бројни у међуратном периоду. За разлику од жена из високих друштвених слојева, чија је основна улога била да буду неговане, „модерно“ обучене и присутне у културном животу своје средине, јер је све то заједно одражавало њихов статус, већи део женске популације је, ипак, био усмерен на домаћичке послове. Тако се након Првог светског рата на насловним странама часописа и у рекламним огласима све чешће појављују „обичне“ девојке, а симбол нове жене била је и такозвана „радион девојка“, која се све до 1941. године појављивала на страницама готово свих новина на подручју тадашње Југославије. Она је, у скромној и једноставној одећи, ведрог лица и широког осмеха, срдачно препоручивала детерџент за прање веша радион, који „пере сам“.

 

 

 

                                                                  Радион девојка, 1928

 

 Права сензација била је и појава вима, а новосадска фабрика „Албус“ учинила је „право чудо за женске руке“, избацивши на тржиште чувени терпентински сапун. Војвођанска штампа пуна је огласа за тај производ, и то веома различитих дизајнерских ликовно-графичких решења. Нарочито много таквих огласа објављивао је врбашки немачки лист Wеrbaszeitung током 1929. и 1930. године. На некима од њих приказана је млада жена са дететом у наручју или нагнута над колевком, а на другима жена која пружа веш, или га пере, нагнута над коритом пуним пене од познатог сапуна итд. У међуратној периодици такође су веома честе рекламе за поједине кућне апарате, као и за различите услужне делатности, које су превасходно намењене женама.

 

Љубица Отић, музејска саветница - историчарка