Обележавање стоке у традиционалном пашњачком сточарству Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Стока се у Војводини обележавала из неколико разлога и на неколико начина. Од 18. века и првих колонизација у Војводини, заједно са развојем сточарства јавља се и обележавање грла стоке. У ранијем периоду, честе крађе домаћих животиња биле су разлог потребе за њиховим распознавањем. Појавом организованог сеоског сточарства, обележавање стоке се врши пре свега због утврђивања власништва унутар заједничких стада.

 У својим књигама, Пашњачко сточарство у Војводини и пастирски термини и Традиционално овчарство Војводине, Иван Чакан је описао традиционалне начине обележавања стоке у Војводини. Према њему, практиковане су две основне методе обележавања – ровашење и жигосање.

 Ровашењем су се најчешће обележавале овце. У Војводини су постојала два начина ровашења оваца. Некада би се овцама одсецао део увета, а у другом случају би се на ушима бушиле рупе помоћу пробоца. У већим чопорима са неколико власника, роваши би се комбиновали. Тако би, на пример, један газда препознавао своје овце са одсеченим делом левог увета, други са пробоцем на десном, а трећи са два пробоца на левом и тако даље. Ровашење је могло да буде и тајно, тј. да се роваш нанесе на скривено место. Овци се у унутрашњости увета истетовирају ситни иницијали или број, који се замаскира масноћом из увета. Овој техници обележавања приступало се како би се спречила крађа и открили лопови. Овце су се некада обележавале и уметањем брњице – металне карике која се на различите начине стављала на уво овце.

 Жигосање је метода обележавања свих врста стоке у војвођанском сточарству. Оно се обављало помоћу гвоздених жигова, које су сеоски ковачи израђивали од кованог гвожђа. На метални део се најчешће наставља масивнија дрвена дршка. На печатним деловима најстаријих сачуваних жигова се налазе једноставни знаци, полукружних и правих линија, док новији обично носе почетна слова имена и презимена власника стоке.

 Жигосање се обављало топлим и хладним жигом. Под топлим се подразумева обележавање усијаним гвожђем. Ови жигови су обично били мањи због опекотине, од 2 до 4 цм. Хладним жигосањем се на кожу животиње наносио катран или друга врста боје и ови жигови су били већи, од 10 до 20 цм. Величина жига зависила је и од места на коме се жигоше. Овакав начин обележавања стоке у Војводини је почео да се користи још средином 18. века. У етнолошкој збирци Музеја Војводине чува се велики број гвоздених жигова из различитих периода и крајева Војводине. Са неким репрезентативним примерцима публика се може упознати на Сталној поставци Музеја Војводине.

 

Александар Антуновић, кустос