Нематеријално културно наслеђе – чување идентитета међугенерацијским преношењем културе

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Нематеријално културно наслеђе дефинисано је УНЕСКО-вом Конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа, донетом у Паризу 2003. године. Ово наслеђе подразумева праксе, приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани, а које заједнице, групе и, у појединим случајевима појединци, препознају као део свог културног наслеђа. Оно се преноси с генерације на генерацију; изнова га стварају групе и заједнице у зависности од окружења, њихове интеракције с природом и њихове историје. Нематеријално културно наслеђе побуђује емоције, ствара осећај припадања одређеној заједници, односно осећај идентитета и континуитета, те на тај начин промовише поштовање према културној разноликости и људској креативности.

 Домени нематеријалног културног наслеђа су: усмене традиције, извођачке уметности, друштвене праксе, ритуали и празничне прославе, знања и праксе које се тичу природе и универзума, као и знања и умећа везана за традиционалне занате.

 Нематеријално културно наслеђе је традиционално, савремено и живо: оно обухвата манифестације из традицијског, али и савременог руралног и урбаног окружења различитих културних група. Није важна величина ни врста групе којој припада, све док се преноси са генерације на генерацију. Настало је као одговор на окружење и пружа нам осећање идентитета и континуитета, доприноси друштвеној кохезији, свести о идентитету и одговорности. Нематеријално културно наслеђе је утемељено у заједници: оно може бити културно наслеђе само ако га они који га негују препознају као такво.

 Од 2019. Музеј Војводине је део националног система заштите нематеријалног културног наслеђа, будући да је регионални координатор за Војводину др Татјана Бугарски, виши кустос етнолог. Задатак координатора је да омогући сарадњу између заједница и стручњака, као и да прикупља и прослеђује Центру за нематеријално културно наслеђе предлоге за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

 На листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије до сада је уписано 49 елемената. На међународном нивоу, на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства до сада су уписани: Породична слава (2014), Традиционална игра коло (2017) и Певање уз гусле (2018).

 Један од елемената на националној листи је Наивно сликарство Словака, уписано 2012. године. Оно обухвата ствaрaлaштвo сaмoуких умeтникa, припaдникa слoвaчкe eтничкe зajeдницe нa прoстoру Србиje. Oснoвнe кaрaктeристикe слoвaчкoг нaивнoг сликaрствa су мoтиви рурaлнe срeдинe и свaкoднeвицe у кojимa сликaри живe, као и слoвaчка нaрoдна трaдициjа.

 У Музеју Војводине је, у сарадњи са Галеријом Бабка из Ковачице, 2019. године организована изложба Јан Бачур: бард словачког наивног сликарства у Србији, на којој су приказана дела једног од најзначајнијих представника овог стваралаштва. Ово је била 65. самостална изложба Јана Бачура, чије је сликарство чврсто везано за његово родно место – Падину.

 

 

 

                    Јан Бачур у свом атељеу, Падина, 2019

 

                                     Јан Бачур, Вршење пшенице у дворишту, 2009, уље на платну

 

                                                    Јан Бачур, Обрада конопље, 2005, уље на платну         

 

                                                                Галерија Бабка у Ковачици, 2019

 

Татјана Бугарски, виши кустос етнолог

 

Насловна фотографија: Са отварања изложбе Јан Бачур: бард словачког наивног сликарства у Србији у Музеју Војводине, 2019.