Фризашки фениг (фризатик)

.

0
0
0
s2sdefault

 

       

 Фризатик или како га називају Фризахер (Friesacher) је сребрни новац, који је кован од почетка 12. до средине 13. века у Корушкој, Крањској и Штајерској, а касније и у Славонији. Фризатик је добио име по Брежама (нем. Friesach) у Корушкој, данашњој Аустрији где је Конрад надбискуп Салцбурга први ковао велике сребрне денаре, који су у наредних сто година служили као платежно средство.

 Ефекти Првог и Другог крсташког рата као и одржавање крсташких држава у Светој земљи били су узрок великог одлива сребра из Европе, који је довео до несташице некованог сребра на Западу у првој половини 12. века. Обнова залиха сребра била је последица повећаног рударења још од 60-тих година 12. века, а нарочито у 13. веку, посебно у фрајбершким рудницима. Овај повећан оптицај сребра довео је до његовог слободнијег коришћења, што се назива у науци и трговачком револуцијом 13. века. Период заиста велике продукције сребра почео је крајем 12. века и трајао је само до 1230. године. Може се рећи да су рудници почетком 13. века близу Брежа (Фризаха) снабдевали сребром све ковнице новца у региону – од источних Алпа до Карпата. Ради све обимније трговине са Угарском, почетком 13. века биле су основане нове ковнице у Штајерској и Крањској. У поменутом периоду (1195–1230) фризашка ковница, која је ковала за салзбуршког архиепископа Еберхарда II (1200‒1240) и ковница Свети Вид, која је ковала за корушког војводу Бернхарда (1202‒1230) емитовале су велику количину новца. То није било само обилно, него и добро регулисано ковање, као резултат погодбе духовне и световне власти. Емисије су редовно обнављане сваке четврте године од 1200. до 1220. године, а сваке друге од 1220. до 1230. године. Упркос надбискупским привилегијама велика количина сребра је била одношена другим ковницама у околини. Рудари су по свему судећи тамо добијали боље цене за сребро него што су архиепископ и војвода били спремни да им понуде. Да би нанели штету архиепископу, сребро је тамо ковано у фенизима у великој мери налик онима у Фризаху. После 1230. године количина фенига се смањила као последица исцрпљености најбогатијих рудника. Престанак оптицаја фризашких фенига у Угарској, који је представљао чврсту трговачку валуту, уместо угарског новца склоног сталној инфлацији, изазвала је најезда Монгола 1241. године. Требало јој је, по неким проценама, читав век да се опорави од девастације. За време тог дужег периода, саобраћајне комуникације које су фризашки фенизи-денари створили преко крањске Крке, а затим источно и северно од извора Тисе нису обнављани, јер су у међувремену створене нове везе на западу. Право на трговину за исток, која је обављана дуж Дунава, добили су на северу бечки грађани, а на југу Млеци.

 

Далибор Недвидек, музејски саветник – нумизматичар