Римска здела – Terra Sigillata

.

0
0
0
s2sdefault

Римска здела типа тера сигилата

На сталној поставци Музеја Војводине изложен је, између осталог, један изузетан налаз посуде типа тера сигилата (по типологији Драгендорф 37), са рељефно изведеним људским и животињским представама (лавови, пси, птице и пантер). Пронађена је на локалитету Дубоки До (атар села Чортановци на Фрушкој гори) у једном спаљеном гробу са богатим прилозима – деловима лампе, стакленим балсамаријумом и бронзаним оковима кутије (scrinium). Овај гробни налаз датован је у време Антонина, римске династије која је владала у периоду од 96. до 192. године.

Део сталне поставке

Тера сигилата („печаћена земља“) је врста луксузног стоног посуђа украшена печатним или рељефним орнаментима, која је масовно произвођена и дистрибуирана широм Римске империје, карактеристична по изузетној лепоти и финоћи израде. Израђивана је од добро прочишћене глине високог квалитета и премазивана слојем црвене превлаке специфичног сјаја. Различити типови посуда углавном су изливани у калупу са стандардизованим украсима и печатима мајстора или радионица.

Гробни налаз из Чортановаца

Производња тера сигилате започела је у Италији око 30. године пре нове ере, да би се временом нови центри производње отворили и провинцијама: Галији, Германији, Шпанији и Африци. Налази тера сигилате показују покретљивост становништва у то време, која је свакако била олакшана захваљујући римском градитељском умећу и инфраструктури, коју су изградили диљем целог царства. Открића посуда овог типа на нашим просторима резултат су живе комуникације, која се одвијала између провинција и Апенинског полуострва римским воденим или копненим путевима. На основу типолошке анализе посуде из Чортановаца, претпостављамо да је она импортована из Германије.

Рељефна тера сигилата, какав је наш примерак из Чортановаца, сматра се утицајем хеленистичке керамике јер се производила у једноделним калупима, а ту су технику успешно користили Грци у јужној Италији. Сличност у облицима посуђа израђеног од племенитих метала указује на то да је тера сигилата вероватно замишљена као имитација луксузних металних посуда, тим пре што високо сјајна превлака која је одликује, заправо подсећа на сјај метала.

Мр Тијана Станковић Пештерац, виши кустос-археолог