Уз музику је увек било све лепше – сећање на Новосадско српско занатлијско певачко друштво „Невен“

.

0
0
0
s2sdefault

Поводом обележавања 25. годишњице оснивања, Српско занатлијско певачко друштво „Невен“ штампало је Споменицу о прослави 25-годишњице и освећење друштвене заставе Новосадског српског занатлиског певачког друштва "Невен"-а : 1900-1925, која се чува и у збирци Музеја Војводине.

Музичко стваралаштво у Војводини већ од првих деценија 19. века било је у сталном успону. Шездесетих година су сва већа војвођанска места имала певачка друштва, која су изводила не само црквене песме, већ и композиције домаћих и страних аутора. Они су редовно приређивали концерте, како у свом тако и у осталим градовима Војводине.

Певачка друштва често су била носиоци културних догађања једног града и зато су била веома значајна за целокупан друштвени живот у њему. Имали су их припадници свих народа на овом подручју, који су и на овај начин чували своју традицију и национална обележја.

Нови Сад је у другој половини 19. века, постао неоспорни српски културни центар; основано је Српско народно позориште (1861), Матица српска пресељена је из Пеште (1864), одржана је скупштина Уједињене омладине српске (1866), покренути су многи листови. Музички живот, који у овом граду има дугу традицију, нагло се развија. Оснива се велики број певачких друштава, међу којима је и Новосадско српско занатлијско певачко друштво „Невен“.

Диплома Новосадског српског занатлијског певачког друштва „Невен“

Иако је идеја о оснивању овог Друштва потекла још 1893. године, требало је да прође седам година да би аустроугарске власти одобриле Правила по којима би ово друштво радило. Чак пет пута је овај документ слат у Пешту, без позитивног одговора. Одобрена су тек након што их је крајем 1899. године Јаша Томић потпуно прерадио. Тако је Новосадско српско занатлијско певачко друштво „Невен“ званично основано 1900.

Друштво је пре свега неговало хорску музику. Међутим, у оквиру њега је активно радила и драмска секција, чији су чланови приређивали дилетантске представе, на отвореном простору када су то дозвољавале временске прилике. Такве представе су се углавном завршавале игранкама. Друштво „Невен“ је такође организовало и светосавске балове, као и своју традиционалну приредбу на други дан Божића. Било је члан Одбора за подизање споменика Светозару Милетићу у Новом Саду и један је од учесника свечаности приликом отварања споменика. Један од његових значајних наступа је и на Опленцу 1934, када је одржан помен благопочившем краљу Александру I Карађорђевићу. Због великог угледа који је Друштво имало међу Новосађанима, као и због својих певачких квалитета, имало је „првенство појања“ у свим православним храмовима. Слава Друштва је Ђурђевдан.

Током Другог светског рата Друштво је радило по Правилима на мађарском језику. После рата, радило је под другим називом: Занатлијско културно уметничко друштво „Невен“. Под тим називом ће радити све до 1960. када коначно прекида свој рад. Деведесетих година је Друштво покушало да ревитализује рад, али без успеха. Неколико предмета у Музеју Војводине чува сећање на плодан рад овог музичког друштва.

Љубица Отић, музејска саветница, историчарка