Да ли смо постали коцке!? - Доајен војвођанске графике – Милан Станојев

.

У Збирци савремене уметности Музеја Војводине чувају се четири графике и једна слика познатог новосадског графичара Милана Станојева. Овај уметник се сматра једним од родоначелника послератне војвођанске графике, као и представником нове фигурације.

Када се пише о историјату графике у Војводини, сигурно је да је Милан Станојев незаобилазна личност. Његов стваралачки опус обухвата дуг временски период од преко пола века рада, током ког је утицао и утиче на развој како модерног, тако и постмодерног уметничког израза друге половине 20. века у Војводини.

Његов стил је варирао од поп-артистичког односа према предмету током шездесетих година прошлог века, до оштре друштвене критике времена у ком смо живели током деведесетих. Иако је мењао стилове у складу са општим уметничким струјањима, као и сопственим сензибилитетом, овај графичар је континуирано остао веран фигурацији. Када смо у близини његових радова, чини се као да нас увек прати неки пар очију, то јест као да нас неко посматра, јер најчешће су на сликама и графикама Милана Станојева представљене физиономије људи маркантних очију и носева.

У нашем музеју се чувају радови Милана Станојева настале деведесетих година прошлог века. Њих је уметник поклонио после Ликовне колоније 2014. године. Графике С леве и десне стране, Сведоци, Лица и Злослутници, припадају циклусу црно-белих акватинти инспирисаних тадашњом сивом свакодневицом. Комбинацијом акватинте и других техника дубоке штампе Милан Станојев постиже велику разлику тонских вредности – од густе мреже снажних и грубих шрафура до меких, нежних прелаза.

И кад слика на платну, осећа се вишедеценијски утицај графике, те линија Станојева има примат над бојом. На раскршћу 20. у 21. век, овај плодни аутор представља циклус слика на којима су у првом плану коцке у којима су уписана лица и бројеви. Угледни ликовни критичар и теоретичар уметности Милош Арсић ову серију слика назива Мистични свет коцке. Мени се чини да се Станојев као велики фигуративац мало уморио од огромне љубави према човеку који је у овом новом миленијуму постао некако коцкастији, бесмисленији и без емпатије - загледан у бројке. Иако нешто загонетнији и утишанији, Станојев остаје доследан себи и свом стваралачком сензибилитету, те поп-артистичке графике из млађих дана могу лако да се доведу у везу са овим циклусом слика насталим деценијама касније.

Драгана Гарић Јовичић, историчарка уметности