Два цртежа архитекте и олимпијског првака – Момчилa Тапавицe

.

0
0
0
s2sdefault

Након што је 1947. Музеј Матице српске престао са радом, предмете из његових фондова преузео је новоосновани – Војвођански музеј, данашњи Музеј Војводине. Тада су многе збирке у Историјском одељењу Музеја обогаћене бројним вредним предметима. Међу њима су се нашле и две занимљиве фотографије цртежа – део пројекта зграде у којој се данас налази Матица српска, аутора Момчила Тапавице.

Овај познати архитекта и врсни спортиста, први Србин освајач олимпијске медаље, рођен је у Надаљу 1872. године. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Новом Саду. Као стипендиста Матице српске, уписао је студије архитектуре и грађевинарства на Високој школи у Будимпешти, где је и дипломирао. Био је одличан као студент, али и као спортиста.

До 1914. године сви талентовани спортисти са овог простора, који су учествовали на великим међународним спортским такмичењима па и Олимпијским играма, такмичили су се под заставом Аустроугарске. Тако је и млади, талентовани спортиста из Надаља – Момчило Тапавица, на Првим летњим олимпијским играма у Атини 1896, бранио боје Угарске, пошто су Аустрија и Мађарска на том такмичењу имале посебне екипе. Том приликом, Тапавица је освојио бронзану медаљу у тенису. Такмичио се и у рвању где је освојио четврто место, а у дизању тегова био је пети.

Поред завидних спортских успеха, Момчило Тапавица је био и изванредан архитекта. Након студија у Будимпешти, вратио се 1903. у Нови Сад. Управо је у том периоду настао његов пројекат за данашњу зграду Матице српске, задужбину Марије Трандафил, која је подигнута 1912. Цртеже овог објекта Тапавица је потписао 1908. године.

Завод Марије Трандафил за српску православну сирочад, фотографија цртежа, рад Момчила Тапавице, 1908.

 

Задужбина Марије Трандафил, фотографија цртежа, рад Момчила Тапавице, 1908.

Осим у Будимпешти и Новом Саду, Тапавица је на позив краља Николе I, боравио и у Црној Гори, где је пројектовао Немачку амбасаду у Државну банку Црне Горе на Цетињу, као и хотел „Бока“ у Херцег Новом. Изградио је и породичну кућу у Бијелој, која се данас користи између осталог и као дом за незбринуту децу. Чувени хотел „Бока“ више не постоји, али преко пута тог некадашњег здања и данас стоји спомен плоча са натписом „Момчило Тапавица 1872–1949, једини јужни Словен-Србин учесник Првих олимпијских игара...“

 

Немирног темперамента, спортског духа, весељак и боем - Момчило Тапавица примирио се у истарском граду Поречу, где је остао до краја живота. Његов син Мирко је једно време био голман у ватерполо клубу „Јадран“ у Херцег Новом, а потом се одселио у Аргентину и тамо му се губи сваки траг. Кћерка Јасна је била врсна тенисерка у истом црногорском граду, а касније се преселила у Ријеку. Њена кћерка - Аријана Фркић, такође се бавила спортом и 1949. била је првакиња Југославије у пливању.

Љубица Отић, музејска саветница - историчарка