Мода балова – било је„ноблес“ забављати се „по јевропски“

.

Плесни редови, крај 19. века

Друштвени живот у данашњим војвођанским градовима током 19. века, организовао се по узору на европске моделе, а у складу са развојем грађанског сталежа и његовим потребама за новим облицима дружења и забављања. Почетком 19. века, у Бечу и Пешти омиљени облик друштвене забаве били су балови. Своју популарност веома брзо су стекли и у осталим градовима Монархије.

Мост размене

.

Данашње стање споменика Мост размене
(преузето са : https://rumskizapisi.wordpress.com/2018/08/30/spomen-obelezje-most-razmene/ )

Покрај малог моста, на путу између Стејановаца и Руме, налази се спомен-обележје посвећено несвакидашњем догађају, који се на овом месту одиграо 2. септембра 1943. године. Тада је, између фрушкогорских партизана и немачких јединица, обављена прва размена заробљеника у Срему. Споменик, који је обликовао истакнути скулптор меморијалних места у Војводини, Јован Соладтовић, састоји се од две компоненте, односно два асиметрична бетонска стуба – са декоративним елементима израђеним од гвожђа. На косини једног стуба је од гвоздених листића израђена буктиња, а на другом стубу, у косо усеченом делу, је представа разваљених гвоздених решетки. Два стуба представљају опредмећене метафоре два догађаја, која су се одиграла у „партизанском“ Срему, лета 1943. године, а расплела управо на мосту код Стејановаца.

Из трансокеанске колекције капетана Малинарића ‒ Афричка група предмета

.

Штит од кравље коже, секира и дрвени буздован потичу из Порт Елизабете у Каферланду. Каферланд, односно Британски Каферланд са лучким градом Порт Елизабет, данас Источни Кејп у Јужноафричкој републици је крајем 19. века, након сламања отпора Зулу племена, био британска колонија. Раније је то била територија Зулу племена. Иначе су и данас буздован и штит од кравље коже ратнички симболи племена Зулу. Према легенди су Зулу ратници у борбама користили копље. Шака Зулу, вођа побуне против британских колонизатора увео је у употребу буздован (iwisa), који се користи у директној борби. Тип овалног кожног Зулу штита са остављеном длаком представља искључиво афрички тип штита. Међу Зулу штитовима разликују се ратниишилунга, и плесни штиттрау. Ратни штит је висине човека, док je плесни штит мањих димензија. Штит у Малинарићевој колекцији припада овом другом типу. Штитове израђују поглавице. Ношење штита сматра се великом почасти, а његов губитак срамотом. Буздован су, уз копље, ратничка племена Јужне Африке користила као главно оружје како у међусобним сукобима тако и у устанцима против колонизатора.

„Леворуки давитељ“ против „десноруког давитеља“ у варварској њиви

.

Давитељ бр. 1: њивски вијушац (Fallopia convolvulus (L.) Á.Löve) Давитељ бр. 2: њивски попонац (Convolvulus arvensis L.)

Жртва: крупник (Triticum spelta L.)

Место злочина: на улазу у данашњи Чуруг

Време злочина: 4. век нове ере

На улазу у данашњи Чуруг, пре око 1700 година постојало је насеље. За Римљане, који су живели на десној обали Дунава, на „бачкој“ страни су боравили варвари. Уместо да су по њима јели, као сав цивилизовани свет, хлеб од обичне, меке пшенице, пречани су узгајали плевичасте врсте пшенице: крупник и једнозрну пшеницу. Међутим, судећи по малој маси и величини зрна крупника пронађеној током археолошких истраживања у једном складишту, изгледа да ни то нису умели. Узрок слабог приноса крупника убрзо је пронађен. У складишту су осим зрна пшенице и њихових плевица, које су их штитиле од патогених гљивица пронађени и делови плодова два коровска „давитеља“, њивског попонца и њивског вијушца. Обе врсте, док још нису развиле цветове крајем јуна, тешко могу да се раздвоје. Цветови њивског вијушца су ситни, зеленкастобели, док су цветови њивског попонца крупни, левкасти, бели или ружичасте боје и „живе“ само пола дана. Отварају се ујутро, а затварају рано поподне. Плод вијушца је црн, тробридан, једносемена орашица, а попонца округласта чаура која садржи два до четири семена. Међу складиштеним зрнима житарица из четвртог века пронађено је много више угљенисаних семена њивског вијушца у односу на њивски попонац. Ово не треба да умањи значај другог корова, који се у Средњој Европи углавном размножава вегетативно, што значи да му је производња семена умањена.

Побећи пре свитања: бекство комуниста из казнионе у Сремској Митровици 1941. године

.

 

                Зграда казнионе из које је извршено бекство. Бела линија показује правац подземног канала

 У време почетка Другог светског рата у Југославији, а затим и антифашистичког устанка, у казниони у Сремској Митровици налазило се тридесетак припадника Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Већина је осуђена на дугогодишње казне затвора због припадности револуционарном покрету и КПЈ-у, која је у Краљевини Југославији проглашена за илегалну организацију. Поред осталих, међу робијашима су били и Станко Пауновић, Јован Веселинов Жарко, Пашко Ромац, Слободан Бајић Паја, Јордан Николов и Спасоје Стејић Баћо, атентатор у неуспелом атентату на регента Александра 1921. године.

Из трансокеанске колекције капетана Малинарића ‒ Османски штитови

.

 

 Најзанимљивији, а вероватно и највреднији предмети у Малинарићевој колекцији су, свакако, четири штита датована у период између 16. и 18. века. Смоквино пруће је савијено у спиралу и густо обавијено уплетеним памучним гајтанима, који су премазaни сивом смесом. Округли штит – калкан (турска реч за штит) користили су прво мамелучки ратници, који су проширили њихову употребу на целом подручју Блиског истока. Ова врста малог штита спада у најстарију групу азијских штитова, а као заштиту су га користили стрелци. Излази из употребе са распростирањем ватреног оружја. Није нам познато на који начин је Малинарић дошао у посед ових раритетних комада.

Певање уз гусле – елемент нематеријалног културног наслеђа

.

Певање уз гусле је, на предлог Музиколошког института САНУ, Савеза гуслара Србије и КУД-а „Вук Мандушић“ Врбас, уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа 2012. године, а од 2018. године део је Унескове Репрезентативне листе нематеријалног културног наслеђа човечанства.