Битка код Петроварадина 1716.

.

 

План и приказ битке код Петроварадина 5. августа 1716.

Цртао: Cyriakus Blonder, мајор инжењерских јединица

Резао: J. A. Corvinus; штампао: Jeremius N. Jolf,

1716-1717, Аугзбург

Бакрорез на папиру: пр.: 54 х 42 цм, л.: 55,5 х 43 цм.

Инв. бр. Л 225

 

 Последња велика битка код Петроварадина у аустријско-турским ратовима одиграла се 5. августа 1716. године. Велики везир Силахдар Дамад Али-паша кренуо је са војском од Београда према Петроварадинској тврђави. Већ је био славан јер је претходне године освојио Мореју од Млетачке републике и тиме прекршио Карловачки мир из 1699. године.

Кад се крошње огледају

.

 

 Музеј Војводине поседује четири графике новосадске уметнице Јелене Средановић из циклуса Отисци природе. Графичарка их је поклонила после Колоније Музеја Војводине која је одржана 2013. године.

Сребрна „лепиња“

.

 

 Комад сребра, који личи на лепињу – колач, пронађен је у малој остави сребрног угарског и фризашког новца закопаној оквирно око 1270. године. Остава је пронађена у близини остатака средњовековног Ирига, који се први пут помиње 1225. године, када је основан павлински манастир за који се највероватније повезује ова остава.

Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.


  Током лета 1916. године Прва српска добровољачка дивизија, спојена са Другом добровољачком дивизијом и прeименована у Српски доборвољачки корпус, бројала је око 16.000 војника. Дана 27. августа Румунија, до тада неутрална држава, подлегла је понудама Антанте и ушла у рат на њеној страни, што је одредило судбину добровољачког корпуса. Предосећајући да ће своје кости оставити на Добруџи крај Црног мора, далеко од свог дома и отаџбине, ни добровољцима, а ни српским властодршцима и војсци, никако није ишло на руку то што је Антанта Румунији обећала цео Банат као награду. Сазнање о могућем губитку и српског дела Баната, посебно је утицало на добровољце банатске Србе, али и на остатак људства дивизије, коју су лагано почели да нагризају деморалисаност и разочараност.

Хиперинфлација у Немачкој 1923. и настанак немачке рајхсмарке

.

 

 У међународном монетарном систему је од 1870‒1914. године важило такозвано правило златног стандарда новца, којим је новац у оптицају имао фиксно покриће у злату. Златни стандард је спречавао државу да штампа новац у неограниченим количинама, што би довело до инфлације. Поред тога овај стандард имао је и своје мане. Будући да држава није имала контролу над количином новца у кризама и ратовима, није се могла повећавати ни новчана маса. Поред тога земље које нису имале златне резерве и руднике злата биле су у неповољнијем положају у односу на оне са великим резервама злата. Избијање Првог светског рата довело је Немачку до напуштања златног стандарда 14. јула 1914. године.

Источна Србија у римском периоду: Тамо где је крушка најукуснија

.

 

 Пре неколико година на телевизији и интернету кружила је реклама једног великог произвођача сокова са ових простора. У реклами се наводи како је у Источној Србији крушка најслађа, те да је сок од овог воћа „непроцењиви дар природе“, што би наш народ рекао ‒ „прави лек“. Значај крушке у овом делу земље не јењава још од времена Галерија, једног од римских тетрарха који је заједно са Диоклецијаном царевао Римском империјом на крају 3, односно почетком 4. века. Приликом археолошких истраживања Гамзиграда, града названог по Галеријевој мајци Ромули (Felix Romuliana) пронађени су цели, угљенисани плодови крушке. Њихов облик је варирао од округластог до крушкастог. Округласти плодови су идентификовани као плодови дивље крушке, док су они са карактеристичним обликом описани као плодови гајене крушке. Међутим, сви налази крушака пронађени су у касно-римским или рано-византијским слојевима, односно изнад слоја који се везује за најсветлији период са царском палатом.