Колико смо далеко од природе!?

.

  

 Уз помоћ средстава Министарства културе и информисања 2015. године за Музеј Војводине откупљен је рад београдске уметнице Симониде Рајчевић. У питању је један цртеж великог формата из целине која је представљена на изложби Први рез у београдском Салону Музеја савремене уметности 2014. године.

Жетвени обичаји

.

 Жетва се сматра најсвечанијим, најтежим и најважнијим пољским радом у години. Многе жетвене обичаје забележене широм Европе карактеришу покушаји да се дух вегетације сачува након убирања плодова и делује и следеће године, како би се наставио вегетативни циклус. Последњем пожњевеном снопу жита указивана је посебна част. Он је био пожњевен на посебан начин, а потом се од њега плео венац или лутка. Венац се китио цвећем и тракама, а „лутка” је често облачена у женску одећу.

Једна прича о дозидницама

.

 

 Крај 19. и прва деценија 20. века доносе, поред промена у друштвено-економским односима, велико социјално раслојавање становништва. У жељи за модернијим начином живота градско становништво, а постепено и сеоско, успева да осавремени изглед својих кућа, па тако и кухиња. Подразумевала се измена намештаја и увођење штедњака, а самим тим и судова за припремање и одлагање хране. Такође се брижљивије одржава хигијена у целој кући, а нарочито у кухињи. Истовремено се код тадашњих домаћица, у складу с материјалним могућностима породице, јавља и потреба за украшавањем кухињског простора, и то ручним радом који су саме израдиле. Тадашњој породици постаје важније оно што је практично и јефтино, тако да у први план избијају производи домаће текстилне радиности као што су: столњаци, таблети, штрафте и дозиднице. На тај начин, домаћице су искористиле кухињу да би се доказале на многим пољима: у кулинарству, одржавању хигијене и спретности у изради ручног рада.

Денар Јулија Цезара

.


 

 Денар – сребрни римски новац, појавио се у монетарном систему Римске републике око 211. године пре Христа. Најранији денари на аверсу имају главу римске богиње Роме, а на реверсу Диоскуре (Кастора и Полукса) на коњима, и натпис ROMA. Око 209. године пре Христа уведена је на денарима ознака X (10 аса), колико је овај сребрни номинал вредео – десет бронзаних новчића Аса. Касније се кују разнолики типови денара који говоре о историји Рима и личностима из познатих патрицијских породица, од којих су настали tresviri monetales, чија је дужност била брига и старање о ковању новца, и који су били и кандидати за сенаторе – најважније званичнике Римске републике. Новац је постао простор за популаризовање породица monetales, a и помоћ у остваривању њихових политичких каријера – могли би рећи – антички мини билборди.

Једноделни дрвени ваљак

.

 

 

 На сталној поставци Музејског комплекса Кулпин смештеној у Павиљону 2, и то у делу где су изложене машине за основну и допунску обраду земљишта, посебну пажњу, својим изгледом, код бројних посетилаца побуђује једноделни дрвени ваљак.

Резултати испитивачких метода конзерваторско-рестаураторским третманима на предмету „слика на лиму Молитва на Маслинској гори“

.

  

 Сваки процес конзервације и рестауарцијe предмета започиње сагледавањем оштећења и прављењем плана истраживачко – испитивачких процеса и метода. На овај начин у могућности смо да одаберемо најбољи, неагресиван приступ третманима конзервације и рестaурације.

 Молитва на Маслинској гори, слика је на основи од металног гвозденог лима, са припадајућим украсним рамом са полиментном позлатом. Пре одабира третмана урађени су испитивачки радови – MSI (мултиспектрална снимања - UV и UVRF), физичко – хемијске анализе материјала концентрисаних на површини сликаног слоја, сондажна испитивања бојеног слоја, фотографисање – дигиталном микроскопском камером као и конзерваторско – рестаураторски третман на предмету (димензије слике без украсног рама 7 x 8 цм).

 

                            

                                                        Молитва на Маслинској гори