Берлински конгрес

.

 

 

 Прошло је 142 године откако је конгрес великих европских сила у Берлину 1878. године признао независност Кнежевини Србији, Румунији и Црној Гори. Одржан између 13. јуна и 13. јула, на челу са немачким канцеларом Ото Фон Бизмарком као председавајућим, Берлински конгрес је окупио представнике Велике Британије, Русије, Француске, Аустроугарске, Италије, Немачке, Османског царства, Србије, Црне Горе и Румуније. Један од главних разлога за сазивање конгреса је ревизија Сан-Стефанског мировног уговора из марта исте године, сачињеног под великим утицајем Русије. Након значајног пораза турске војске у ослободилачким ратовима кнежевине Србије и Црне Горе (између 1876. и 1878.), Сан-Стефански мир је имао за циљ да обезбеди превласт Русије на Балкану посредством стварања Велике Бугарске. Као директна експозитура руске политике изласка на топла мора, Велика Бугарска би у свом територијалном саставу имала значајне делове северне Македоније, источне Србије све до Ниша, те северног дела Грчке изузев града Солуна и Халкидикија. Притисци међународне политике, посебно Аустроугарске и Велике Британије, натерали су Русију да коначно поништи понуђени мир, а потом је Берлински конгрес приступио поновном прекрајању граница Балкана.

Спомен медаља Милана IV Обреновића

.


 Милан IV Обреновић био је српски владар доследан политичкој платформи деловања његових претходника на престолу Србије из династије Обреновић, те је и његовом заслугом Србија из Источне кризе на крају изашла као победница са међународно потврђеним статусом независности, коју су јој гарантовале велике силе на Берлинском конгресу 1878. године. Такође, „државни статус“ Србије умногоме је унапређен 1882. године, када је владарски ранг и титула монарха „подигнута на краљевски ниво“, чиме је и држава постала Краљевина.

Стрип о Ленки и Лази

.

 

 

 На Ликовној колонији Музеја Војводине одржаној 2015. године под слоганом Уведимо илустрацију и стрип у музеје, један од учесника је био и графички дизајнер, илустратор и стрипаџија Ивица Стевановић. Љубитељима девете уметности не треба га посебно представљати, а онима којима није познат треба рећи да је овај духовити Нишлија магистрирао на Новосадској Академији уметности, на смеру Графичких комуникација. Од 2000. године је ванредни професор на истој Академији, где предаје Графику књиге, као и изборни предмет Стрип.

Штампање првог српског папирног новца и оснивање „Привилеговане народне банке Краљевине Србије“

.

 

  Српска држава је након ослобођења од Турака почела са оснивањем најважнијих државних и културних институција као што су Народна библиотека (1832), Лицеј (1838), Друштво српске словесности (1841), Народни музеј (1844) и Народно позориште (1868). У време формирања ових институција у употреби су биле чак 43 различите монете страних држава. Први ковани новац у ослобођеној Србији емитован је 1868. са ликом Михаила Обреновића.

Тенис у Војводини

.

 Тенис се у Војводини појавио 1879. године, и то као игра за забаву и разоноду. Играо се у велепоседничким и племићким круговима, као и у војним гарнизонима. Почетак тениског спорта јавља се у водећим местима Војводине – Зрењанину, Сомбору, Суботици, Новом Саду… у Великом Бечкереку – данашњем Зрењанину, 1902, 1903, 1906. године организовани су велики турнири у тенису.

Слободан Бајић Паја (1916–1943) – 77 година од погибије народног хероја из Шидских Бановаца

.

 

 Дана 16. јула 1943. код места Калесија између Зворника и Тузле у Босни и Херцеговини, у окршају с припадницима немачке војске погинуо је Слободан Бајић Паја, један од организатора партизанског покрета отпора у Срему. Одрастао је у Шидским Бановцима и Пећинцима, где је његов отац радио као православни свештеник, а након окончане основне школе завршио је Карловачку гимназију. Тридесетих година је као студент Филозофског факултета у Београду осуђен на пет година затвора због припадности комунистичком покрету. У време избијања Другог светског рата у Југославији 1941. налазио се на издржавању казне у затвору у Сремској Митровици, одакле са 31 другом успева да побегне у акцији коју је организовао диверзант Бошко Палковљевић Пинки. За време рата је обављао низ дужности, поред осталог, уређивао је лист Фрушкогорски партизан, био је политички комесар Првог фрушкогорског одреда, а затим и Прве војвођанске бригаде која је формирана на Мајевици 1943, јер је претходне године донета одлука да већина сремских партизана пређе у источну Босну и помогне у борби против четника и усташа. Због угледа који је стекао међу саборцима и мештанима Срема, прозвали су га Политички Паја.

Најстарија позната ликовна представа Новог Сада

.

 Најстарија позната ликовна представа града Новог Сада налази се на цеховском писму столара и лицидера из 1774. године. Аутор тог бакрорезног листа био је чувени бакрорезац, сликар, писац и калиграф Захарије Орфелин (1726–1785).