Епиграфски споменици Музеја Војводине

.

 

Memento mori...

 Колико пута сте прошли поред споменика – скулптуре, бисте на постаменту, летимично га погледавши, помисливши: следећи пут ћу застати да видим о чему се ради­? Око нас је мноштво споменика, који су ту да нас на нешто подсете, да нам нешто саопште... само, шта? Свакодневно се бавимо живим људима, углавном даљима или потпуним незнанцима... Имају ли нас чему научити људи којих одавно више нема, о којима немушто причају испрани каменови, који мирно стоје ишчекујући да их приметимо?

Фибуле кроз простор и време

.

Позлаћена фибула са шарнирским механизмом, Хртковци, IV–III век п. н. е.

Систематским археолошким истраживањем добија се много података на основу којих је могуће реконструисати живот неке заједнице у прошлости. У том смислу, накит може да буде значајан показатељ, који помаже да боље разумемо различите културе и њихове обичаје, укус и идентитет појединца, његову сталешку или етничку припадност.

Пиварство у Војводини

.

Почетак организоване производње пива на подручју данашње Војводине везује се за долазак Немаца на ове просторе. Пиво се у почетку правило у домаћинствима – у бакарним котловима, који су висили изнад огњишта. Свака имућнија немачка кућа кувала је пиво бар два пута годишње, а овај обичај се дуго одржао.

Из збирке публикација великог формата Библиотеке Музеја Војводине

.

Libri in folio

 
  Грачаница. 1321. Страшни суд. Детаљ Алегорија мор

Jugoslavija : srednjovekovne freske / predgovor Davod Talbot Rice ; uvodna reč Svetozar Radojčić Paris : New York Graphic Society : UNESCO, 1955. – (Serija UNESCO-vih publikacija iz svetske umetnosti ; sv. 4)

Публикација Jugoslavija: srednjovekovne freske посвећена је средњовековном монументалном сликарству Србије и Македоније. Њену окосницу чине тридесет и две репродукције фресака из неколико цркава и манастира: Свете Софије у Охриду, Богородице Љевишке у Призрену, Милутинове цркве; манастира Нерези, Милешеве, Сопоћана, Студенице, Грачанице, Дечана, Каленића и Манасије. Репродукције су настале на основу фотографија које су 1954. године снимили стручњаци UNESCO-а. Мада је било скоро непознато до првих деценија 20. века, фреско-сликарство Србије и Македоније заузима посебно место у историји уметности.

Златни стандард новца

.

Златни стандард новца датира од 1819. године, када Британски парламент даје налог Централној банци да обнови праксу терминске и опште конвертибилности фунте у злато, која је била прекинута четири године по избијању Наполеонових ратова. Тада је Британија завела златни стандрард. Остале земље су га увеле касније. До 1880. године прихватиле су га и Немачка, Јапан и САД.

Биметализам

.

Новац је током свог развоја пролазио кроз различите периоде и добијао разне облике. У периоду трампе, улогу новца имали су различити предмети. Са развојем робно-новчаних односа наступио је период употребе металног новца, као средства размене. Поред злата и сребра коришћене су и различите легуре метала. Некадашња робна размена је показала да је злато најпогоднија роба од вредности, јер оно у малим количинама има велику вредност. Може се једноставно делити на мање делове и поново спајати, а да при томе задржи сва своја хемијска својства. Развојем новчане привреде дошло је до одвајања номиналне вредности од реалне вредности новца; у робном промету појављује се папирни новац.