Дародавци

Збирке Музеја Војводине се сваке године обогаћују откупом предмета, поклонима и легатима. Настављајући задужбинарску традицију, из које је и настао Музеј Матице српске односно Музеј Војводине, бројни дародавци и данас помажу очувању културног наслеђа Војводине. Овом приликом се захваљујемо свим пријатељима и поштоваоцима наше установе који су својим вредним поклонима помогли делатност Музеја Војводине.


Почетком 2012. године смо добили предмете који су сврстани у збирке Етнолошког одељења, а то су предмети везани за покућство, опанчарски занат и народну ношњу Словака у Војводини. За ове предмете се Музеј захваљује Марији Кисеља из Кисача.

 

 

 

 

 


У марту месецу 2012. године Томанија Кујунџић Музеју Војводине поклонила је Збирку ордења Стјепана Кујунџића. Предмети су уврштени у Збирку одликовања, медаља, значки, повеља и плаката Одсека за новију историју Историјског одељења. Овај поклон представља леп пример попуњавања музејских збирки предметима из периода наше новије историје.

 

 

 


Филателиста Јован Топић поклонио је део колекције Одсеку за новију историју. Колекција представља збирку печата и поштанских марки које су кориштене у Бачкој током мађарске окупације 1941-1944.

 

 

 

 

 

 


Катарина Руман из Пивница поклонила је више предмета од сламе израђених традиционалном техником. Предмете је израдио, у другој половини 20. века, њен отац који је израђивао саћуре различитих облика и намена. Поклоњени предмети су уврштени у Збирку за становање Етнолошког одељења.

 

 

 

 

 


 Одељењу савремене историје Музеја Војводине 10.07.2015. Ракић Смиља из Новог Сада поклонила је 20-ак предмета за Збирку одликовања, медаља, повеља, значака и плакета, Збирку легитимација, исправа и књижица и Збирку фотографија.

Смиља Ракић је рођена 1925. године у селу Љубову, у Лици (Хрватска). Потиче из радничке, сељачке породице. Постала је члан СКОЈ-а 1941, а 1942. године приступила је јединицама НОВЈ. Међу партизанима је била позната под надимком „Мићан" који је добила због момачког изгледа и држања. У току рата је била секретар омладине и комесар покретне пољске болнице 19. ударне дивизије. О њеној пожртвованости и храбрости у борби сведоче два Ордена за храброст и Медаља за храброст, као и чињеница да је три пута рањавана у главу, због чега је касније изгубила вид и постала ратни војни инвалид првог реда. Током рата је боловала од тифуса, хепатитиса и милијарне туберкулозе, а лечена је у савезничким болницама у Италији и на Малти.

По завршетку рата радила је при Министарству унутрашњих послова у Загребу, а 1946. је премештена у Славноску Пожегу где је била заменица управника и шеф осигурања казнено-поправног дома. Из те службе је пензионисана као трајни инвалид.

Била је активан члан свих друштвених организација и за то је била више пута награђивана.
Међу поклоњеним предметима истичемо:
1. Два Ордена за храброст (први и други тип)
2. Орден братства и јединства 2. реда
3. Орден заслуга за народ са златном звездом
4. Бугарску споменицу „Отаџбинског рата 1944-45"
5. Партизанску споменицу 1941. (други тип)

Музеј Војводине се најсрдачније захваљује Ракић Смиљи на поклоњеним предметима.

 


Професорица у пензији Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, др Милена Гавриловић је дародавним уговором од 02.06.2014. поклонила Музеју Војводине групу од 40-ак предмета, који су припадали њој и њеном супругу – угледном професору хумане биологије Медицинског и Природно-математичког факултета у Новом Саду и једном од оснивача Антрополошког друштва Југославије, др Живојину Гавриловићу. Међу бројним предметима који сведоче о свестраном и успешном научном раду брачног пара Гавриловић преовлађују плакете и значке професора Живојина Гавриловића, добијене на разним међународним конгресима биолога и антрополога, као и захвалнице за научне и друштвене заслуге уручене госпођи Милени Гавриловић. У групи поклоњених предмета налазе се и занимљиви експонати попут позоришног двогледа са почетка 20. века и совјетског фото-апарата марке „Киев". Музеј Војводине се и овом приликом срдачно захваљује госпођи Милени Гавриловић.

 


Уговором о поклону, закљученом 23.09.2014. Музеј Војводине је од Љиљане Попов из Новог Сада добио разнородну групу предмета који су припадали породици дародавке, а који ће обогатити Збирку легитимација, исправа и књижица, Збирку докумената и Збирку одликовања, медаља, значака, повеља и плакета Одељења савремене историје.

Од интересантнијих предмета који су овим путем доспели у фундусе Музеја издвајамо:
- Плакета за учешће у Октобарској револуцији на име Попов Грујице из Новог Милошева
- Исељеничка путна исправа НДХ за принудни рад у Бечу, издата 10.12.1942. Петровић Влајку из Шида
- Војничка исправа Краљевине Југославије, издата 03.04.1935. на име Петровић Влајка из Шида
- Падобранска легитимација и значка Ваздухопловног савеза Југославије, која је припадала Светозару Попову, официру ЈНА

Музеј Војводине и Одељење за савремену историју се захваљују дародавки Јелени Попов на доброј вољи и поверењу које нам је указала.

 


Истражујући податке за потребе „Војвођанске енциклопедије" о шпанском борцу Сави Ћипровцу, кустоси Музеја Војводине су дошли у контакт са његовом супругом Иреном, која је одлучила да Збирци одликовања, медаља, значака, повеља и плакета Одељења за савремену историју уступи ретка одликовања и значке из његове заоставштине.

Ћипровац Сава је рођен у Жабљу 1913. године и по занимању је био аутомеханичар. До одласка у Шпанију радио је у Земуну, у индустрији авиона „Икарус". Од 1932. године активирао се у радничком и синдикалном покрету. Као симпатизер антифашистичког фронта, јула 1937. године одлази у Шпанију где се прикључује интернационалним бригадама. Прво је распоређен у војни завод у Албасети а касније прелази у 45. дивизију, батаљон „Divizionario". Примљен је Комунистичку партију Шпаније новембра 1938. године. По евакуацији из Шпаније интерниран је у логорима Сен Сиприен и Гирс. Након изласка из логора бори се у француском покрету отпора, а по ослобођењу Париза ради за југословенску војну мисију у Француској. У Југославију се враћа 1946. године. После рата био је директор новосадских предузећа „27 март" и „Југоалат". Желећи да се врати у Француску у периоду од 1949. до 1952. године два пута покушава илегално да напусти земљу, због чега је провео укупно 24 месеца у затвору. Након одслужења затворске казне, враћа се у „Југоалат", где ради до одласка у пензију. Преминуо је у Новом Саду 1997. године.

Међу југословенским, француским и шпанским одликовањима које нам је поклонила Ирена Ћипровац треба истаћи Француски крст за добровољце у покрету отпора, Француски ратни крст за 1939. годину, Француску медаљу покрета отпора, Спомен медаљу југословенских добровољаца у Шпанском грађанском рату и Значку са конгреса шпанских бораца одржаног у Љубљани 1971. године. Госпођи Ирени велико хвала.