Од 1. до 10. новембра у Музеју Војводине у Новом Саду биће одржана изложба „Трагом Подунавских Шваба: Немачко културно и историјско наслеђе у Србији“.

- Зашто су каравани камила некада крстарили Бачком?
- Где се налази и одакле је дошла једина Црна Богородица у Србији?
- Како је Апатин постао један од центара немачког отпора Хитлеру?
- За ког композитора с нашег простора се тражила карта више 1930-тих широм Европе?
- Како су жене Челарева писале аустријском цару и натерале га да измени једну судску пресуду?
- Зашто је познати професор Коста Вујић цео живот скупљао апатинску циглу?
- Шта је вандровка, ко су шопери и шта су то „Улмске кутије?“
сазнајте на отварању изложбе у петак, 1. новембра у 18 часова; и у 10 дана након тога у Музеју Војводине!

Поводом обележавања Дана музеја, у петак, 25. октобра 2019. године у 12 часова, у Дунавској 35, отвара се изложба „Тито и Југославија у карикатурама Информбироа“. Ауторка изложбе је Кристина Менеши, виша кустоскиња – историчарка Одељења за савремену историју Музеја Војводине. Изложбу ће отворити књижевник, публициста и преводилац Иван Ивањи.

Поставка на специфичан начин тематизује један од најзначајних догађаја у историји Југославије – Резолуцију Информбироа из 1948. године, односно догађаје који су уследили након ње. Поред кратког осврта на историјски контекст сукоба земаља Информбироа са тадашњом ФНРЈ и њеним руководством, изложба се бави водећим тезама пропагандног наратива СССР-а о приликама у југословенској држави и то посредством мноштва ИБ карикатура из Збирке докумената Музеја Војводине, груписаних у тематске целине.

Дана, 1. Октобра 2019. године у 16 часова, отвара се стална поставка у Гимназији „Јан Колар“ са домом ученика у Бачком Петровцу, поводом стогодишње прославе поменуте школе.

Стална поставка је резултат дугогодишње сарадње између Гимназије и Музеја Војводине, који са поменутом школом има потписан и Уговор о сарадњи. Стална поставка или Историјска соба представља почетке рада школе која је свој камен темељац похранила далеке 1919. године. Хронолошки гледано, прати период од њеног настанка до 60-их година 20. века. Поред архивских и музејских, најзаступљенији су предмети који су у власништву школе која је читав век верно неговала и чувала оно што су предходне генерације оставиле и изградиле за собом као битан споменик подигнут васпитно-образовном раду.

Аутор сталне поставке је Чарна Милинковић, виши кустос Музеја Војводине.

У уторак, 1. октобра, у 18 сати у Музеју Војводине (Дунавска 35), удружење Чешка беседа из Новог Сада приређује отварање изложбе КАРЛО IV.

Изложба приказује животни пут XI чешког краља и цара светог римског царства с почетка 14. века Карлa IV који је био један од најмоћнијих владара Европе у средњем веку. Савременик Цара Душана, заузима веома важно место у чешкој историји и културни, познат по великој наклоности за образовање и архитектуру.

На отварању изложбе присутнима ће се обратити: Александар Петровић, помоћник градоначелника и Драган Алексић, в.д. заменика начелника Градске управе за културу.

У четвртак, 19. септембра 2019. године, у 19 сати, у сарадњи са Галеријом „Бабка“ у Ковачици, у Музеју Војводине (Дунавска 35) отвара се изложба слика Јана Бачура, истакнутог представника словачког наивног сликарства у Србији.

Јан Бачур рођен је 1937. године у Падини, у којој и данас живи и ствара. Непресушну инспирацију проналази у свом родном месту и завичају, чији свакодневни живот, упорно и доследно, већ више од шест деценија осликава на платнима. Изложба се приређује поводом осамдесет другог рођендана сликара, те ће на њој бити изложена осамдесет два дела.

У среду, 11. септембра 2019. године, у 19.00 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 37), биће уприличено тематско вече погледа, предодређено разматрању идентитета међуетничког (српско-руског и руско-српског) есенцијализма у концепту историјских прилика XX века, односно чему ће, у посвету култури сећања, уследити свечано отварање ретроспективне изложбе указане животу и значају дела Јелене Карађорђевић Петровне Романове, Велике Кнегиње српске и руске. 

Аутор је Јелена Делибашић. Покровитељ је ГРАД НОВИ САД, Градска управа за културу Града Новог Сада.

Учесници: Академик НИКОЛА ПОПОВИЋ, АНУРС: Србија и Царска Русија (1903-1917): промишљања о генези интересног зближавања, корени искуства, историјска самосвест, вредности; Др ДРАГО ЊЕГОВАН, научни саветник: Историјски оквири српско-руског савезништва за ослобођење и уједињење српског народа (1914-1918): идеолошки наратив, мостови и међе; Академик ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ, АНУРС: О прокламацији државотворне мисли Карађорђевића у историји српско-руских дипломатских односа: хронологија и параметри одраза нововековне политичке доктрине; ЈЕЛЕНА ДЕЛИБАШИЋ: Како објаснити жар-птицу: одјеци, велови и призори у знамењу народа; ЗОРАН КОЛУНЏИЈА, Издавачка кућа "Прометеј" Нови Сад: ПРЕДСТАВНИЦИ КРАЉЕВСКОГ ДОМА КАРАЂОРЂЕВИЋА.