Изложба "Записи у времену - Фотогрaфије др Радивоја Симоновића" у Пријепољу

.

Након свечаног отварања у Новом Саду и гостовања у Сомбору и Улму, изложба „Записи у времену - Фотогрaфије др Радивоја Симоновића“, пронашла је своју публику и у Пријепољу. На отварању изложбе присутнима су се обратили у име домаћина, Љиља Љујић етнолог, кустос Пријепољског музеја и аутор изложбе Богдан Шекарић. За потребе гостовања изложбе „Записи у времену“ Музеј у Пријепољу је штампао и пригодни каталог изложбе. Изложба је за посетиоце била отворена од 16. маја до 22. јуна 2017. године.

Изложба фотографија "Срем - ожиљак и лек"

.

У четвртак, 1. јуна 2017. године у 19 часова, Дунавска 37, отвориће се изложба фотографија "Срем - ожиљак и лек" аутора Слободана Шушњевића.

Изложба приказује радове који су настали током свакодневних репортажа широм Срема у последњих 10 година.

Изложба ће бити отворена до 15. јуна.

Ауторска лутка Веронике Латик

.

У оквиру манифестације Дани Украјине у Србији у Музеју Војводине, Дунавска 35, се у уторак, 23. маја у 13 сати отвара изложба "Ауторска лутка Веронике Латик".

У прошлости Украјине баке и мајке су за своје унуке и кћери ручно правиле лутке, које су истовремено биле и играчке и украси за кућу. Сматрало се да лутка, која има људски изглед, а коју су направили добри људи, доноси у дом топлину и пријатност.

У данашње време, када популарност ручних радова све више расте, појављују се сјајни украјински мајстори, који не само да теже да оживе старе традиције ручно прављених лутака, већ им додају ексклузивност и савременост. 

У Музеју Војводине имате прилику да уживате у ауторским луткама младе украјинске мајсторице Веронике Латик. 

Вероника Латик је од самог детињства показивала склоности ка дизајнирању одеће. Сртаст, коју је открила уз стару шиваћу машину, је задржала и до данас.

Штитови

.

„Вештине обраде метала у прошлости“ 
Изложба радова ученика насталих у оквиру музејске креативне радионице

У понедељак, 15. маја 2017. године у 12 сати, Дунавска 35, отвара се изложба радова ученика насталих у оквиру музејске креативне радионице "Штитови", ауторки Вијерочке Шипке и Иване Влајков.

Поред сакупљања, изучавања, чувања и излагања музејских предмета мисија Музеја Војводине је и комуникација путем едукације којом се утиче на развијање свести о важности културне баштине.

Због тога је Музеј Војводине развио читаву лепезу интерактивних програма, примерених различитим узрасним и образованим нивоима који имају задатак да кориснике музеја упознају са слојевитим, мултикултурним наслеђем Војводине, али и да допринесу успешном остваривању наставних задатака у формалном школском систему.

Музеј у гостима - Завичајни музеј Рума "Купиник - последња престоница српских деспота"

.

У петак, 12. маја 2017. године у 12 сати, Дунавска 37, отвара се гостујућа изложба "Музеј у гостима - Завичајни музеј Рума "Купиник - последња престоница српских деспота"". Аутор изложбе је Ђорђе Бошковић.

"Музеј за децу" у Зрењанину

.

У четвртак, 11. маја у Народном музеју у Зрењанину отворена је изложба  Музеја Војводине Музеј за децу.

 Ово гостовање је резултат сарадње две институције, али и одговор на тему манифестације Музеји Србије 10 дана од 10 до 10, Музеј у гостима.

Ауторски тим изложбе чине: Лидија Баљ музејски саветник-археолог, Татјана Бугарски, виши кустос-етнолог, Слађана Велендечић, кустос-педагог и Александра Стефанов, кустос-историчар уметности.

Музеј за децу осмишљен је да најмлађим посетиоцима приближи културно наслеђе и музеј као установу, али и као место учења кроз игру. 

Благо из кошнице - Од Музеја Матице српске до Музеја Војводине (1847-1947-2017)

.

У среду, 10. маја 2017. године у 19 сати, Дунавска 35, отвара се изложба "Благо из кошнице - Од Музеја Матице српске до Музеја Војводине (1847-1947-2017)".  Аутори изложбе су Тијана Станковић Пештерац, Сузана Миловановић, Љубица Отић, Веселинка Марковић, Милкица Поповић, Вукосава Пејин, Чарна Милинковић, Александра Стефанов, Катарина Радисављевић, Александар Петијевић и Богдан Шекарић. 

Након оснивања Матице српске у Пешти, у редовима родољубиве српске интелигенције, 1847. године родила се идеја о оснивању Српске народне збирке, или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости“. Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашег народа у крајевима у којима он живи“. Вођено овом идејом, српско грађанство почело је да поклања Матици предмете везане за прошлост српског народа. Од тада су се у Матици перманентно прикупљали историјски, етнолошки и археолошки предмети од којих су се временом створиле богате и значајне збирке. После деценија преданог рада, и неколико иницијатива од стране истакнутих културних и јавних личности, збирка је напокон прерасла у Музеј Матице српске, који је свечано отворен 9. јула 1933. године. У годинама након Другог светског рата издвајањем дела материјала из Музеја Матице српске 30. маја 1947. године основан је Војвођански музеј.