У среду, 11. септембра 2019. године, у 19.00 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 37), биће уприличено тематско вече погледа, предодређено разматрању идентитета међуетничког (српско-руског и руско-српског) есенцијализма у концепту историјских прилика XX века, односно чему ће, у посвету култури сећања, уследити свечано отварање ретроспективне изложбе указане животу и значају дела Јелене Карађорђевић Петровне Романове, Велике Кнегиње српске и руске. 

Аутор је Јелена Делибашић. Покровитељ је ГРАД НОВИ САД, Градска управа за културу Града Новог Сада.

Учесници:

• Академик НИКОЛА ПОПОВИЋ, АНУРС
• Србија и Царска Русија (1903-1917): промишљања о генези интересног зближавања, корени искуства, историјска самосвест, вредности
• Др ДРАГО ЊЕГОВАН, научни саветник
  Историјски оквири српско-руског савезништва за ослобођење и уједињење српског народа (1914-1918): идеолошки наратив, мостови и међе
• Академик ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ, АНУРС
  О прокламацији државотворне мисли Карађорђевића у историји српско-руских дипломатских односа: хронологија и параметри одраза нововековне политичке доктрине
• ЈЕЛЕНА ДЕЛИБАШИЋ
  Како објаснити жар-птицу: oдјеци, велови и призори у знамењу народа
• ЗОРАН КОЛУНЏИЈА, Издавачка кућа "Прометеј" Нови Сад
• ПРЕДСТАВНИЦИ КРАЉЕВСКОГ ДОМА КАРАЂОРЂЕВИЋА
• У уметничком делу програма наступиће Хор Гимназије "Јован Јовановић Змај" из Новог Сада и Бартула син, песник.

Дугогодишња међумузејска сарадња Етнографског музеја у Београду и Музеја Војводине, реализоваће се гостовањем изложбе „Писмо и традиција - натписи на етнографским предметима“, ауторке Вјере Медић, музејског саветника.

Изложба приказује мотиве слова и словних натписа на етнографским предметима из периода 19. и 20. века који се чувају у фонду Етнографског музеја у Београду. То су предмети свакодневне употребе из оквира традиционалне културе Срба и осталих народа са простора Србије и ширег Балканског простора на којима су изведени мотиви натписа у више различитх облика.  

Разноврсност предмета у техничком и функционалном погледу, као и садржајна и ликовна разноликост форми натписа на широко истраживаном подручју, темељне су особине ове систематизоване музејске грађе.

У среду, 26. јуна 2019. године у 18 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35, отвара се гостујућа изложба „Српске православне школе у Босни и Херцеговини – Љетописи“ из фонда Педагошког музеја у Београду, ауторке др Александре Миловановић.

На изложби ће бити приказана грађа (32 летописа) за коју се не зна када је тачно стигла у Педагошки музеј, али је у истом више од четрдесет година. Збирка садржи архивску грађу, из Фонда кога чине три архивске кутије, која пружа могућност за научно-истраживачки рад на историји српских православних школа у Босни и Херцеговини у периоду од 1854. до 1909. године.

Биће приказани Летописи из следећих места: вароши Невесиња, Прибинића, Дервенте, села Кмећани, Бихаћа, Босанске Градишке, Манастира Моштаница, Кључа, Босанског Новог, Гојковца, Добоја, Тешња, Јошавке, Бачвана, Прњавора, Чађевице код босанског Новог, Врањка, Папраће, Милошевца, Биограда-Невесиње, Поцрња, Босанске-Дубице, Сарајева, Стапара, Драгеља, Бијелог Поља, Чечаве, Босанске Крупе, Пурачића, Велике Рујишке, Гламоча и манастира Дужи.

Жива жеља за упознавањем и тежња за националном свијести прожимала је неком милом чежњом и најмањи дамар сваког српског грађанина. А те су чињенице и створиле најповољније услове за будућност потоњих српских установа. То истинско чувство је и творац данашње српске школе.

Љетопис Српске православне основне школе Гламочке.

У суботу, 18. маја 2019. године, у 18 сати, у Клиничком болничком центру Војводине (Хајдук Вељкова 1), отвара се изложба „Медицински инструменти др Милана Симоновића“ у новом депандансу Музеја Војводине „Медицинска музејска збирка - Пастеров завод“. Аутори изложбе су Снежана Добрић, виши кустос - историчар, проф. др Душан Лалошевић и проф. др Милана Обрадовић Томашев.

Депанданс Музеја Војводине налази се у кући Адолфа Хемпта, у којој ће бити отворена изложба медицинских инструмента и личних предмета који су саставни део легата др Милана Симоновића.

Изложба „Испит зрелости – Матуранти војвођанских гимназија од половине 19. века до 60-их година 20. века“, биће отворена 15. маја 2019. године, у 18 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 35). Ауторке изложбе су Љубица Отић, музејски саветник, историчар и Чарна Милинковић, виши кустос, историчар.

Изложба приказује историјски развој гимназија на простору Војводине, од друге половине 19. века (када се појављују први испити зрелости у српским гимназијама), до 60-их година 20. века (када почиње нови начин и приступ прославе матуре препознатљив и данашњим ђацима), а у питању су гимназије  које су и данас актуелне. Кроз реконструкцију учионице са краја 19. века и почетка 20. века, историјске записе комисија са полагања испита зрелости, ђачка сведочанства и књижице, школске извештаје, сачуване матурске таблое, наставна средства, уџбенике, одећу која осликава одређени временски период, актуелну музику и фотографске атељее, публици ће бити приближене друштвено-политичке и васпитно-образовне околности једног времена. Путем наведених предмета покушали смо да дефинишемо и позицију гимназија у друштву коју су имале у давна минула времена и какву имају данас. Бити гимназијалац и понети епитет зрелог има тежину која није временски ограничена и која нам је омогућила да дамо неке одговоре на увек актуелна и присутна питања.

У среду, 8. маја 2019. године, у 19 сати (Дунавска 35) отвара се изложба "Његово величанство чекић" ауторки Сташе Арсеновић Копривица, кустоса - етнолога и Иване Влајков, професора. У уметничком делу програма ће наступити студенти Музичке академије.

Чекић је универзална алатка, блиска свим народима света, датира из праисторије и користи се како у домаћинству тако и за потребе специјалних вештина и занимања. Изложба, која је резултат едукативног програма реализованог у сарадњи Музеја Војводине са Машинском школом из Новог Сада је конципирана тако да представи разне врсте чекића који су нам доступни, као и причу о историјату занатства, пре свега ковачког. Ако желите да чујете како звучи метал, да на тренутак будете ковач и обликујете свој предмет од метала, али и да проширите своја знања о чекићу од праисторије до пластичне играчке, дођите на изложбу о најуниверзалнијој алатки у историји човечанства.