300 година од прве синагоге у Новом Саду

.

У среду, 29. новембра 2017. године, у 19 сати, у Музеју Војводине (Дунавска 37) отвара се изложба јеврејске општине Нови Сад "300 година од прве синагоге у Новом Саду" аутора Горана Левија и Едите Јанков.

Предавање “Јевреји у Новом Саду у 18. Веку” одржаће Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада.

У Војводини данас постоје само три синагоге. По једна у Суботици, Новом Саду и Земуну. Тема ове изложбе су синагоге које су некада постојале у нашим градовима и местима. Срушене су током Другог светског рата или након рата. Те зграде су вредна историјска, културна и архитектонска заоставштина која је заувек избрисана са ових простора. У Војводини је постојало 76 синагога, а данас на њиховом месту стоје неке друге грађевине. Идеја и тема ове изложбе је да се сликом и речју прикажу синагоге које су збрисане са лица земље, а у циљу да их не заборавимо.

Јеврејске заједнице су у Војводини према својим могућностима и потребама годинама изграђивале синагоге, центре у којима су се Јевреји окупљали да одржавају богослужења, празнују своје празнике, уче децу, као и да оплакују своје мртве.

Грађене су веће или мање зграде у складу са материјалним могућностима и потребама чланова заједнице. Сачуване су фотографије и цртежи тих некадашњих синагога, а које су послужиле и аутору изложбе.

У Војводини је у последњих неколико векова изграђено преко 70 синагога као и молитвених домова. Синагоге су нарочито грађене после 1867. године када религије и народности у Аустроугарској монархији добијају равноправност и тада су изграђене најлепше и највеће синагоге. Те су се грађевине градиле и опремале уз велике напоре верника.

Међутим, судбина тих синагога, нажалост била је сурова. Други светски рат је нанео велике трагедије, услед чега су ишчезле читаве генерације Јевреја. Окупатор је заједно са домаћим  издајницима бездушно уништавао и пљачкао зграде синагога у Банату и Срему. Оне синагоге које су остале непорушене, а таквих је било у Бачкој, страдале су под новим режимом који је дозволио да се те лепе зграде, бисери архитектуре, неодговорно и непромишљено поруше и тако избришу последњи трагови културне и материјалне баштине једне популације у Војводини. Жеља нам је да се то наслеђе сачува и представи широј јавности.

Аутор: Горан Леви