article thumbnailMuzej Vojvodine organizuje ciklus radionica za građanstvo na temu Umetnost vezivanja čvorova – makrame, gde će polaznici savladati osnove ove predivne tehnike vezivanja čvorova. Radionica će se...
article thumbnailPovorka XXV Maškarade, povodom Belih poklada u organizaciji Muzeja Vojvodine, će se okupiti u petak, 28. februara 2020. godine, u 12 časova, na platou ispred Muzeja Prisajedinjenja 1918. u ...
article thumbnailNegujući nematerijalnu kulturnu baštinu Muzej Vojvodine tradicionalno organizuje Maškaradu maskiranu povorku u gradu. U okviru ove manifestacije u četvrtak 20. februara 2020. godine, u 16 časova u...
article thumbnailU sredu, 19. februara, u 12 sati (Dunavska 35) održaće se promocija knjige FOTOGRAFIJE DR RADIVOJA SIMONOVIĆA – VELEBIT, autora Bogdana Šekarića, muzejskog savetnika. Na promociji će govoriti: dr...
article thumbnailU utorak, 18. februara, u 12 sati u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) održaće se promocija knjige „Rat i humor 1914-1918“, priređivača Vladimira Čeha. Na promociji će govoriti: dr Drago Njegovan,...
article thumbnailOdeljenje za pedagoški rad i odnose s javnošću Muzeja Vojvodine, u nedelju, 16. februara 2020. u 11 sati (Dunavska 35), organizuje muzejsku igraonicu povodom predstojeće Maškarade pod nazivom „Vreme je za...
Radno vreme tokom praznika
subota, 15 februar 2020
article thumbnailTokom Dana državnosti, u subotu i nedelju, 15 - 16. februara, izložbe Muzeja Vojvodine će biti otvorene za posetioce od 10 do 17 sati. Podsećamo Vas da u Muzeju, osim stalne postavke Vojvodine od...
article thumbnailU Muzeju Vojvodine održana je promocija knjige Etnologija u Muzeju Vovodine – vodič za decu i početnike, autorke Vladimire Stanisavljević, muzejske savetnice. Ova publikacija, primerena prvenstveno deci...

Restauracija praistorijskog nakita

0
0
0
s2sdefault

Konzervatorska radionica za muzejske predmete od metala primila je na konzervaciju-restauraciju jednu izuzetnu srebrnu fibulu sa pozlaćenim ukrasima.

Ova unikatna fibula (jedina sličnog tipa u bogatoj Antičkoj zbirci Arheološkog odeljenja Muzeja) datirana je na kraj 4. i početak 3. veka p.n.e. U literaturi se ovaj tip fibule najčešće nalazi pod nazivom – šarnirska ili maloazijska fibula.

Fibula je primljena na konzervaciju u stanju kao što je prikazano na slici 1. Srebrna osnova je bila prekrivena korodativnim naslagama Ag, a na nekim delovima i primesama gvozdenih jedinjenja. Korodativni produkti gvožđa potiču od držača igle i od drugih gvozdenih predmeta koji su vekovima bili u neposrednom kontaktu u zemlji sa fibulom. Pozlata je relativno dobro očuvana. Pozlaćeni ukrasi na fibuli nisu bili svi pričvršćeni. U konsultaciji sa kustosima (T. Pešterac i J. Koledin) na osnovu analogije i simetrije, došli smo do zaključka da ovaj prvobitni raspored kako je prikazan na slici 1 ne odgovara pravoj formi fibule.

U toku konzervatorskog tretmana srebrni delovi fibule su podvrgnuti mehaničkom, hemijskom u ultrazvučnom čišćenju. Pozlata je tretirana blagim hemijskim agensima da se ne bi oštetila prvobitna prevlaka. Posle faze čišćenja, odstranjivanja korodativnih naslaga pristupilo se restauraciji fibule. Rekonstrukcija i pričvršćivanje ukrasa vršeno je dvokomponentnim epoksidnim smolama. Na kraju postupka jezičak za iglu je savijen u prvobitan položaj. Restauracija ukrasnih delova vršena je zlatnim listićima. Fibula je zaštićena prevlakom rastvora metakrilatnog kopolimera.

((Ana Olajoš, viši kustos, konzervator / Dragan Ogar, tehničar, konzervator))