„Uzmi maline. Maline su odlične, ali...“

.

U seriji „Nemanjići – rađanje kraljevine“, koja se trenutno reprizira na prvom programu javnog servisa Srbije, početkom 13. veka negde u Raškoj, Stefan Prvovenčani nutka malinom papinog izaslanika. Mnogima je ova scena zasmetala, te je navedena kao jedna od grešaka u seriji. Malina je, navodno, počela da se uzgaja u Srbiji 1880. i to kao „ukrasna biljka“, da bi tek posle Prvog svetskog rata počela da se uzgaja zbog ploda. Međutim, u seriji niko ni ne pominje da su maline uzgajane. Štaviše, količina ploda koja se nalazila u zdeli ukazuje više na to da je malina pre sakupljena u prirodi, nego da potiče iz obilnog roda malinjaka podignutog pored dvora srpskog vladara. Zaboravlja se da je malina samonikla vrsta voća, koja je u Srbiji veoma rasprostranjena. U narodu je poznata kao: maljuga, umanj, sunica, muraga, plasmina i dr. U flori kneževine Srbije iz 1874. g. Josif Pančić opisuje malinu koja divlje raste kao „povisoka (gdešto od čovečjeg boja)“. Doduše, maline nema ni izdaleka toliko kao srodnih vrsta samoniklih voćaka sa crnim plodom, pod zbirnim imenom kupina.

Rimska božanstva na gemama

.

Srebrni prsten sa gemom i predstavom Merkura, okolina Šida, II–III vek

Primerci nakita sa predstavama rimskih božanstava odražavaju složeni religijski sistem starih Rimljana. Likovi bogova i simboli koji su za Rimljane imali posebno značenje, urezivani su na različite vrste poludragog i dragog kamenja – geme. Geme su mogle biti umetnute u okvir nekog prstena, priveska i sl., čineći taj nakit izuzetno dragocenim. Poznato je da su prvobitno služile kao pečati koji su, utisnuti u vosak ili glinu, korišćeni za overavanje dokumenata, pisama i vredne robe.

Evgen Dumča (1838-1917) - Prvi gradonačelnik Sentandreje

.

Predmeti u zbirci Srbi u Ugarskoj grupisani su oko pojedinih ličnosti. Jedna takva dragocena grupa muzealija odnosi se na veliku i slavnu ličnost prvog gradonačelnika Sentandreje – Evgena Dumče, velikog srpskog dobrotvora i rodoljuba. Istaknuto mesto zauzima njegova portretna fotografija, na kojoj je snimljen u mlađim godinama, u sedećem položaju. Evgen Dumča ima kratku kosu i male brkove. Odeven je u belu košulju sa tamnom kravatom, dok su prsluk i sako u jednoj boji, a pantalone u drugoj, i to svetlije nijanse. Kaput je raskopčan, a od nakita se vidi sat sa lancem na prsluku i prsten na desnoj ruci.

Nakit kao novac

.

Zlatni nakit iz rimskog doba, 2–5. vek

Nakit i novac su uvek bili usko povezani. Plemeniti metali korišćeni su kao sredstvo razmene, pa je i nakit izrađen od srebra i zlata u teškim vremenima mogao da posluži na isti način. Svedoci smo postojanja mnogobrojnih zalagaonica, gde ljudi i danas prodaju zlatni nakit, dok se istovremeno u kulturama Azije i Srednjeg istoka, kupovina skupocenog nakita smatra dobrom investicijom.

Muzej kao mesto susreta

.

Započeta je izrada platforme koja povezuje škole i muzeje. Realizacijom još jednog projekta digitalizacije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije, biće predstavljeni muzejski sadržaji, prilagođeni školskom gradivu 1. do 5. razreda osnovne škole. Kroz priče o muzejskim predmetima, kustosi i muzejski pedagozi će u saradnji sa nastavnicima i učiteljima obrađivati različite nastavne jedinice.

Muzej Vojvodine će poslužiti kao primer kako je moguće doprineti modernizaciji jedne muzejske ustanove kroz digitalnu interpretaciju sadržaja uz korišćenje različitih formata.

Epigrafski spomenici Muzeja Vojvodine

.

 

Memento mori...      

 Koliko puta ste prošli pored spomenika – skulpture, biste na postamentu, letimično ga pogledavši, pomislivši: sledeći put ću zastati da vidim o čemu se radi­? Oko nas je mnoštvo spomenika, koji su tu da nas na nešto podsete, da nam nešto saopšte... samo, šta? Svakodnevno se bavimo živim ljudima, uglavnom daljima ili potpunim neznancima... Imaju li nas čemu naučiti ljudi kojih odavno više nema, o kojima nemušto pričaju isprani kamenovi, koji mirno stoje iščekujući da ih primetimo?