Maturski pano

.

0
0
0
s2sdefault

Maturski tablo ili pano svoj kontinuitet trajanja ima više od sto godina. Tradicija ulepšavanja i pravljenja maturskih tabloa na ovim prostorima je svoje začeće imala u 19. veku. Do danas nije utvrđeno čije je to kulturno nasleđe, ali ono što je iznad toga jeste saznanje da odoleva svim društveno-političkim inovacijama.

Maturski tablo nam puno govori. On je nemi kazivač jednog minulog ili današnjeg vremena. On ne oslikava samo svršenog đaka, koji je ponos svojih roditelja, profesora, društva i njegovog poretka. On je umetničko delo. Na njemu su fotografije dvorskih i uglednih fotografa. Posmatrajući ga otvaramo bogatu riznicu podataka koji nam govore o određenim socijalnim, vaspitnim i kulturnim vrednostima. Maturski tablo svedoči o materijalnim uslovima određenih generacija đaka, kao i o statusu definisane škole. Na njemu, sem ispisanih imena đaka, razrednog starešine i naziva škole, postoji još puno artikulisanih slojeva koji pripovedaju o jednom društvu i vremenu – o moralnim vrednostima, o odevanju đaka i o modi određenog doba, o fotografskim ateljeima i čuvenim fotografima koji su objektivom pravili jedinstvena umetnička dela.

Nastao je kao poklon razrednom starešini, u čijem je domu zauzimao posebno mesto na zidu. Ipak ih je on svojom ljubavlju i predanošću oblikovao, vaspitavao, obrazovao i modelovao u buduće zrele ljude. Maturant je na fotografiji ozbiljan, ukazujući da je položio ispit zrelosti. U jednoj ruci je držao iskaz zrelosti, u drugoj štap, a na glavi šešir. Inicijacija je izvršena – upisao se u svet odraslih.

Prvi maturski tabloi su bili rezervisani samo za dečake. Devojčice su privatno završavale škole i nisu imale pravo mešanja sa dečacima. Tako je bilo sve do prvih godina 20. veka kada se na maturskom tablou Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu (danas Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“) iz 1903/4. godine nije pojavila fotografija jedne maturantkinje. Reč je o ćerki prote Stevana Mihaldžića, Ani Mihaldžić. Nije bila prva devojčica koja je završila pomenutu školu (bila je treća), ali je bila prva čiji se portret našao među ostalim portretima drugova i dečaka koji su uglavnom potekli iz uglednih novosadskih porodica (Trivun i Đorđe Dunđerski, Ignjat Pavlas, Jovan Ivković i dr.). To je jedan od najlepših i najvrednijih tabloa u zbirci Školstvo, Muzeja Vojvodine. Bogat je svojim kitnjastim i izrezbarenim drvenim ramom, rukom oslikan i u potpunosti sačuvan sa kompletnim fotografijama đaka. Njih je zabeležio Jovan I. Stojković, dvorski fotograf crnogorskog knjaza Nikole I Petrovića. Ovaj maturski tablo bio je poklon jedne generacije razrednom starešini i profesoru pomenute Gimnazije, Jovanu Živojnoviću. 

Čarna Milinković, viša kustoskinja, istoričarka