Venčanice

.

0
0
0
s2sdefault

Pre nego što se pojavila venčana haljina onakva kakvu je danas možemo videti u modnim žurnalima, na revijama, fotografijama i venčanjima, za ovaj važan čin u životu svake žene dugo su bile u upotrebi haljine identične prazničnoj. Razlikovale su se samo po kvalitetu materijala i po dekorativnim detaljima. Posebno obeležje davali su joj nevestinski venac i veo, koji je bio simbol zaštite od nečistih sila i simbolično je izražavao želju za plodnošću.

U sredinama gde je preovlađivao tradicionalni kostim, venčane haljine su bile identične sa odećom određene etničke zajednice. One su često bile crne ili tamno plave, jer su se od takvih materijala izrađivale najsvečanije haljine. Tradiconalni kostim, prisutan u 18. veku, postepeno iščezava i ustupa mesto evropskoj građanskoj odeći, mada će se pojedini njegovi elementi zadržati sve do kraja 19. veka.

Karakteristična bela haljina za venčanje, ušla je u širu upotrebu devedestih godina 19. veka, a taj običaj se često vezuje za venčanje kraljice Viktorije i princa Alberta (1840), kada se kraljica na tom svečanom činu pojavila u raskošnoj beloj haljini od skupocene čipke. Njen primer su ubrzo sledile i druge dame, najpre iz „visokog društva“, a kasnije i iz drugih slojeva građanstva. Venčane haljine pratile su modnu liniju svoga vremena, što je bio slučaj i na prostoru današnje Vojvodine, a o tome svedoče i ove dve fotografije iz zbirke Građanska nošnja Muzeja Vojvodine. Jedna je nastala početkom 20. veka, kada je secesija bila prisutna i te kako i u građanskom odevanju; skupoceni materijali, čipke, rišei, šlep. Druga fotografija nastala 1929. prati ogroman zaokret u ženskoj odeći; haljina je znatno kraća, ležerna, jednostavnog kroja.

Modni trendovi, prisutni u narednim decenijama na ovom prostoru, takođe će ostati zabeleženi u delima brojnih vojvođanskih fotografa.

Ljubica Otić, muzejska savetnica – istoričarka