Đorđe Vajfert, guverner čiji lik krasi hiljadarku

.

0
0
0
s2sdefault

Đorđe Vajfert ostaće u istoriji upamćen po mnogim zaslugama. Iako rođeni Nemac, sebe je smatrao Srbinom i kao takav zadužio je srpski narod. Rodio se 1850. godine u bogatoj pivarskoj porodici, koja mu je i odredila buduće zanimanje. Đorđe je imao izuzetan preduzetnički duh koji ga je terao da stvara i bude uspešan u mnogim sferama poslovanja. Nastavio je da se bavi pivarstvom kao porodičnim biznisom, ali ga je podigao na viši stepen i počeo da širi mrežu svojih pivara. Kao uspešni preduzetnik imao je njuh za dobre investicije. Godine 1881. otkupio je pravo na eksploataciju rudnika u Kostolcu iz koga je vadio ugalj za potrebe pivare. Rudarstvo je video kao veliki neiskorišćeni potencijal, te je i narednih godina nastavio sa ulaganjem i investiranjem i u druge rudničke kopove. Nakon više finansijskih neuspeha, 1903. godine najzad se isplatila njegova upornost kada je u Boru otkrivena ruda bakra. Đorđe postaje vlasnik najbogatijeg rudnika bakra u Evropi i najbogatiji čovek u Srbiji, zbog čega je i smatran tvorcem modernog srpskog rudarstva.

Prateći stanje ekonomije i tržišta u zemlji, Vajfert je kao iskusni industrijalac zaključio da privredni rast u Srbiji nije moguć bez odgovarajuće finansijske podrške. Došao je na ideju da zajedno sa grupom privrednika osnuje Beogradsku zadrugu za međusobno pomaganje i štednju, 1. oktobra 1882. godine. Sredstva zadruge obezbeđivana su nedeljnim odvajanjem manje sume prihoda osnivača, a cilj osnivanja zadruge bio je da se finansiranjem pomogne razvoj proizvodnje, zanata i trgovine. Zadruga nije imala zaposlene, već su ovaj posao na smenu obavljali članovi uprave, njih jedanaestoro. Na ovoj dužnosti Vajfert je ostao do 1890. godine, a kasnije je izabran za počasnog predsednika Upravnog odbora.

Narodna banka Kraljevine Srbije je formalno osnovana 2. jula 1884. godine kao privatno akcionarsko društvo pod nadzorom države i bila je 16. centralna banka u svetu. Nosila je naziv Privilegovana jer je imala isključivo pravo da izdaje banknote. Njena osnovna delatnost bila je kreditna funkcija (kreditiranje privrede i države), ali se bavila i emisijom papirnih novčanica. Koliki je uticaj Đorđa Vajferta bio govori i to da je izabran za člana Upravnog odbora u prvom sazivu banke, 29. februara 1884. godine, ali je istovremeno obavljao i dužnost viceguvernera. Funkciju guvernera Privilegovane Narodne Banke Kraljevine Srbije obavljao je od 1890. godine.

 

Prvi mandat guvernera Đorđa Vajferta završen je 1902. godine. Iste godine ponovo je izabran za člana Upravnog odbora banke i na ovoj funkciji ostao je do 1912. godine, kada je Ukazom kralja Petra I ponovo postavljen za guvernera i na tom položaju ostao do 1926. godine. Vajfert je velike zasluge stekao u održavanju vrednosti dinara, a najviše se bavio razvojem kreditne funkcije banke. Želeći da pomogne razvoju proizvodnje osnivao je novčane zavode širom zemlje. Tokom Balkanskih ratova Narodna banka je pomagala državu obezbeđujući potrebna finansijska sredstva za finansiranje ratnih operacija, a po završetku ratova osnovane su filijale Narodne banke u Skoplju i Bitolju.

Veliku podršku kao guverner, Đorđe Vajfert imao je i u dr Lazaru Pačuu koji je u vreme Balkanskih ratova bio po treći put ministar finansija. Vodeći dobru budžetsku politiku zemlje, Ministarstvo finansija dalo je značajan doprinos očuvanju finansijske stabilnosti u zemlji i stabilnosti nacionalne valute. Srbija je izašla iz Balkanskih ratova bez budžetskog deficita.

Izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine, Privilegovanu narodnu banku stavilo je pred važne zadatke. Po preporuci Lazara Pačua, tada već zamenika predsednika Vlade, trezori Narodne banke su ispražnjeni i preneti u Kruševac, gde je Banka nastavila sa radom do 1. oktobra 1915. godine. Decembra 1915. godine imovina Narodne banke prebačena je u Marsej, gde je Vajfert 1. marta 1916. godine zakazao prvi sastanak Uprave.

Prvi sastanak nakon završetka Prvog svetskog rata u Srbiji sa bančinim funkcionerima koji nisu napuštali zemlju u vreme ratnih operacija, Đorđe Vajfert održao je 29. novembra 1918. godine, a imovina Narodne banke, koja je za vreme ratnih operacija privremeno bila preneta u Francusku, vraćena je u Srbiju vozom 15. februara 1919. godine. Upravo zahvaljujući Vajfertu i njegovim vezama sačuvana je celokupna imovina Narodne banke.

Nakon završetka Prvog svetskog rata i stvaranja nove države, pred Narodnom bankom i Vajfertom kao njenim guvernerom bio je veliki zadatak. Trebalo je izvršiti monetarnu reformu, jer je posle rata na teritoriji nove države bilo prisutno pet različitih valuta: srpski dinar, austrougarska kruna, nemačka marka, bugarski lev i crnogorski perper. Veliku pomoć i podršku Vajfert je imao u tadašnjem ministru finansija dr Vojislavu Veljkoviću, koji je odlučno i efikasno odradio prvi deo posla na sređivanju monetarnog haosa u drugoj polovini 1919. godine, do donošenja novog Zakona o Narodnoj banci 1920. godine. Ministarstvo finansija počelo je da štampa jedinstvenu novčanicu pod nazivom dinar, koja je sa obe strane imala oznaku vrednosti u krunama, po paritetu jedan dinar jednako četiri krune. Sve ostale novčanice sa oznakom krune morale su biti povučene sa teritorije Kraljevine SHS najkasnije do 1. juna 1920. godine. Od tog datuma dinar je trebalo da bude jedino zakonsko sredstvo plaćanja na teritoriji države, a Narodna banka SHS počela je da funkcioniše kao jedina emisiona ustanova. Osim monetarne reforme, važan posao koji je uradio bio je širenje mreže filijala.

Đorđe Vajfert je umro 12. januara 1937. godine u Beogradu u osamdeset sedmoj godini života. Zbog ogromnih zasluga za formiranje i razvoj Narodne banke, čiji je guverner bio gotovo tri decenije, Đorđe Vajfert je zaslužio da njegov portret krasi novčanicu od 1000 dinara izdanja Narodne banke Srbije.

Mirjana Lakić, kustos - istoričar