Uz muziku je uvek bilo sve lepše – sećanje na Novosadsko srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Neven“

.

0
0
0
s2sdefault

Povodom obeležavanja 25. godišnjice osnivanja, Srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Neven“ štampalo je Spomenicu o proslavi 25-godišnjice i osvećenje društvene zastave Novosadskog srpskog zanatliskog pevačkog društva "Neven"-a : 1900-1925, koja se čuva i u zbirci Muzeja Vojvodine.

Muzičko stvaralaštvo u Vojvodini već od prvih decenija 19. veka bilo je u stalnom usponu. Šezdesetih godina su sva veća vojvođanska mesta imala pevačka društva, koja su izvodila ne samo crkvene pesme, već i kompozicije domaćih i stranih autora. Oni su redovno priređivali koncerte, kako u svom tako i u ostalim gradovima Vojvodine.

Pevačka društva često su bila nosioci kulturnih događanja jednog grada i zato su bila veoma značajna za celokupan društveni život u njemu. Imali su ih pripadnici svih naroda na ovom području, koji su i na ovaj način čuvali svoju tradiciju i nacionalna obeležja.

Novi Sad je u drugoj polovini 19. veka, postao neosporni srpski kulturni centar; osnovano je Srpsko narodno pozorište (1861), Matica srpska preseljena je iz Pešte (1864), održana je skupština Ujedinjene omladine srpske (1866), pokrenuti su mnogi listovi. Muzički život, koji u ovom gradu ima dugu tradiciju, naglo se razvija. Osniva se veliki broj pevačkih društava, među kojima je i Novosadsko srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Neven“.

Uz muziku je uvek bilo sve lepše – sećanje na Novosadsko srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Neven“ (2)

Iako je ideja o osnivanju ovog Društva potekla još 1893. godine, trebalo je da prođe sedam godina da bi austrougarske vlasti odobrile Pravila po kojima bi ovo društvo radilo. Čak pet puta je ovaj dokument slat u Peštu, bez pozitivnog odgovora. Odobrena su tek nakon što ih je krajem 1899. godine Jaša Tomić potpuno preradio. Tako je Novosadsko srpsko zanatlijsko pevačko društvo „Neven“ zvanično osnovano 1900.

Društvo je pre svega negovalo horsku muziku. Međutim, u okviru njega je aktivno radila i dramska sekcija, čiji su članovi priređivali diletantske predstave, na otvorenom prostoru kada su to dozvoljavale vremenske prilike. Takve predstave su se uglavnom završavale igrankama. Društvo „Neven“ je takođe organizovalo i svetosavske balove, kao i svoju tradicionalnu priredbu na drugi dan Božića. Bilo je član Odbora za podizanje spomenika Svetozaru Miletiću u Novom Sadu i jedan je od učesnika svečanosti prilikom otvaranja spomenika. Jedan od njegovih značajnih nastupa je i na Oplencu 1934, kada je održan pomen blagopočivšem kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Zbog velikog ugleda koji je Društvo imalo među Novosađanima, kao i zbog svojih pevačkih kvaliteta, imalo je „prvenstvo pojanja“ u svim pravoslavnim hramovima. Slava Društva je Đurđevdan.

Tokom Drugog svetskog rata Društvo je radilo po Pravilima na mađarskom jeziku. Posle rata, radilo je pod drugim nazivom: Zanatlijsko kulturno umetničko društvo „Neven“. Pod tim nazivom će raditi sve do 1960. kada konačno prekida svoj rad. Devedesetih godina je Društvo pokušalo da revitalizuje rad, ali bez uspeha. Nekoliko predmeta u Muzeju Vojvodine čuva sećanje na plodan rad ovog muzičkog društva.

Ljubica Otić, muzejska savetnica, istoričarka