Nove mogućnosti u okvirima stručne saradnje naučnih istitucija i Muzeja Vojvodine na polju zaštite kulturnog nasleđa

.

0
0
0
s2sdefault

Mikroskopski snimak preseka

U okvirima konzervacije i restauracije predmeta od drveta, kao dela sveobuhvatne discipline zaštite predmeta kulturne baštine, najveću grupu čine istorijski i etnološki predmeti, ali ne tako retki su i arheološki artefakti.

Organsko poreklo drveta čini sve ove predmete osetljivim na propadanje pod uticajem vremena, mehaničkih ošetećenja, klimatskih uticaja, biološkog delovanja insekata, bakterija i plesni. Kao podgrupa, arheološki predmeti su izuzetno osetljivi, podložni propadanju i razgradnji do uništenja, te je njihov broj u odnosu na istorijske i etnološke predmete manji.

Snimak čestica u deponovanih u drvnoj površini

Pri konzervaciji arheološkog drveta najbitnija činjenica je neophodnost pravovremenog delovanja, sagledavanje problema i sprovođenje neophodnih fizičko- hemijskih analiza, koje prethode svakom daljem postupku. Fizičko-hemijske analize preduslov su za odabir najboljeg, neinvanzivnog tretmana stabilizacije i konsolidacije drvene mase i njenog očuvanja. Daju neophodne parametre viskoznosti, eventualnog prisustva soli, minerala, ruda i drugih nečistoća, određuju nivo dehidracije, ugljenizacije i kompaktnosti drveta, ali i prisustva mikro organizama i plesni. Svi ovi parametri bitni su za određivanje konsolidanta, kao i tehničkog odabira tretmana.

Konzervatorska etika vodi se striktnim poštovanjem originalnosti svakog predmeta. Osnova svakog tretmana je: težnja za primenjivanjem postupaka reverzibilnosti, vizuelno sagledavanje rekonstruisanih delova i pre svega očuvanje predmeta za generacije koje dolaze.

Tokom proteklog perioda Muzej Vojvodine je, u saradnji sa Laboratorijom za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu, Katedre za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, radio na ipitivanju fragmenata arheološkog drveta.

Uvećana struktura drvne mase - Hrast

Cilj ovih ispitivanja bio je pronalaženje najadekvatnijeg konsolidanta kao dela konzervatorskog tretmana. Na ovom uzorku jasno su se pokazale sve prednosti istraživanja, u velikom opsegu. Dobijene informacije o unutrašnjoj strukturi drvene mase dale su nam rezultate njene ukupne poroznosti, prisustvo rude bakra, ali i prisustvo mikroorganizama. Pri uzimanju nalaza drveta iz zemlje radi ispitivanja veoma je važno uzeti i nalaz okolne zemlje, kako bi se uradile uporedne analize. U našem slučaju otkriveno je prisustvo čestica kvarca i karbonata, koje potiču iz okolne zemlje. Ove čestice nalaze se i na površinskim perforacijama drveta. Ovo nam je ukazalo na neophodnost dubinskog čišćenja nalaza, pre tretmana impregnacije.

Ispitivani fragment drveta (nalaz) je pronađen u zemlji, na velikoj dubini, tako da je struktura ispitivanog nalaza ostala relativno nepromenjena, što je dobra osnova za odabir tretmana, pre svega tretmana konsolidacije. Ovde je važno napomenuti da je kod ovakvih nalaza veoma važno sačuvati strukturu drvene mase od sekundarnog propadanja i kolapsa, a usled dodira sa vazduhom sprečiti degradaciju i sušenje. Proces rada tretmana, ali i upotreba hemijskih sredstava različita je.

Zajednički rad, sprovedena istraživanja i laboratorijske fizičko-hemijske analize na ovom fragmentu još su jedan primer neophodnosti razvijanja stručne saradnje na nivou institucija, a u cilju zaštite kulturnog nasleđa, njenog očuvanja i prezentacije. Mogućnosti koje se ovim saradnjama otvaraju veoma su široke, kako na polju usavršavanja, pristupa tretmanima konzervacije tako i na polju obostrane edukacije.

Zorana Đorđević, konzervator-savetnik