Zaprežna teška gvozdena brâna

.

 

 Poljoprivredno oruđe koje izaziva veliku pažnju kod gotovo svih posetilaca Muzejskog kompleksa Kulpin, kada ga vide na stalnoj postavci u Paviljonu 2 ili bivšoj konjušnici, kovačnici i mašinskoj radionici, jeste zaprežna teška gvozdena brâna. Njihova najčešća pitanja glase: “Čemu služi ova mašina?” ili “Kako se ona zove?” Čim im kažem da primenu nalazi i van poljoprivrede, kod ravnanja teniskog terena od šljake između setova ili, pak, na hipodromu, za ravnanje staze između dve trke, odmah potvrde da znaju, čemu ona služi. Dakle, reč je o brâni.

Anzihtskarta Sentandreje

.

 

 Sentandreja je pitomi, čarobni, barokni gradić, koji je smešten na obali Dunava, nedaleko od Budimpešte. Kaldrmisane ulice, jednospratne kuće, kapije od kovanog gvožđa, i nekoliko pravoslavnih hramova na malom prostoru, vraćaju nas u 18. vek. Kao sedište Srba činio je važnu kariku u prošlosti srpskog naroda, koji je Sentandreju ekonomski i kulturno jačao i ulepšavao.

Korto i veštice u Čelarevu!?

.

 

 Dva crteža i akvarel slikara i ilustratora Branka Đukića čuvaju se u Zbirci savremene umetnosti Muzeja Vojvodine. Poklon su umetnika posle Kolonije Muzeja održane 2015. godine u kulpinskom Dvorcu. Iako su umetnici najveći deo vremena tokom kolonije proveli u Kulpinu, na većinu je najjači utisak ostavio Dvorac u Čelarevu, kao mesto gde su se okupljali ne samo članovi porodice Dunđerski, već i Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerski, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao Santa Maria della Salute, jednu od naših najlepših ljubavnih pesama iz epohe romantizma.

Marko Nešić – tamburaš, kompozitor, rodoljub

.

 

 Vojvodina je u 19. veku iznedrila veliki broj kompozitora i muzičara među kojima ima onih čija imena sa ponosom nose ulice, gimnazije, muzičke škole i druge ustanove kulture. Na spisku velikana vojvođanske muzike na poseban način ističe se ime Marka Nešića. Svojom svestranošću i radom u različitim umetničkim i društvenim sferama Nešić je ostavio neizbrisiv trag u kulturi Srba u Vojvodini. Njegov rad se najčešće vezuje za tamburašku muziku, u okviru koje je najviše delovao kao kompozitor, aranžer, tekstopisac i izvođač.

Alegorija leta

.

 

U Likovnoj zbirci Muzeja Vojvodine čuva se slika, ulje na platnu, Alegorija leta, na kojoj je ono simbolično predstavljeno putem nekoliko devojaka okruženih cvećem. Slika nije potpisana, ali se pretpostavlja da je delo jednog od vodećih francuskih rokoko slikara Fransoa Bušea (Francois Bousche 1703−1770) ili nekog njegovog učenika. Slika je poklon dr Fedore Bikar, nekadašnje muzejske savetnice i istoričarke Muzeja Vojvodine, koja ju je „otkrila“ u jednoj antikvarnici u Budimpešti 50-ih godina prošlog veka.

Srpski obol

.

  

               

 U Numizmatičkoj zbirci Muzeja Vojvodine se nalazi redak primerak bronzanog novca matapanskog tipa sa natpisom: STEFAN REX STEFAN, dobro iskovan ali slabo očuvan, što smeta boljem uočavanju detalja. Pomenuti primerak je svakako deo (frakcija) srpskog matapanskog dinara i moguće je da pripada samim počecima kovanja srpskog novca.

Vojvođanski Srbi – dobrovoljci u Prvom svetskom ratu (I deo)

.

 

 Kada je Austrougarska objavila rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. godine, započela je sa mobilizacijom svog stanovništva. Vojni obveznici Dvojne monarhije bili su i Srbi, tačnije onaj deo srpskog naroda koji nije bio interniran u logore ili likvidiran tokom pogroma i nameštenih sudskih procesa nakon Sarajevskog atentata.