Portret baronice Eufimije Jović, dobrotvorke i zadužbinarke

.

 Portret, kao samostalna likovna forma, pojavljuje se u srpskom slikarstvu u XVIII veku, a naročito će postati popularan među građanstvom u XIX veku, kada ono preuzme vodeću ulogu u ekonomskom i kulturnom razvoju. Putem portreta pojedinac je želeo da ostavi svedočanstvo o svojoj ulozi i statusu u društvu, a umetnici su likovnim sredstvima iskazivali određena značenja o portretisanom. Upotrebom različitih ikonografskih rešenja i simboličnih atributa razviće se i različite vrste portreta: memorijalni, paradni, idealizovani, alegorijski itd.

Petar Matić – Dule: Vek za heroja

.

 Jedno od najistaknutijih odličja u SFRJ bio je Orden narodnog heroja, dodeljivan za iskazivanje vanredne hrabrosti u toku Narodnooslobodilačke borbe (NOB). Dodeljeno je oko 1.400 ovih odličja, a mnoga su dodeljena tek posthumno, najhrabrijim partizanskim borcima i revolucionarima. Poslednji živi Narodni heroj Petar Matić – Dule iz Iriga danas slavi svoj 100. rođendan.

Medicinska muzejska zbirka – Pasterov zavod, depandans Muzeja Vojvodine

.

 

 Pasterov zavod u Novom Sadu osnovan 1921. godine, republička referentna ustanova za besnilo, proglašen je zaštićenim spomenikom kulture 2001. godine. Kompleks Pasterovog zavoda kao spomenika kulture obuhvata glavnu zgradu, drvenu zgradu pored glavne i bistu Luja Pastera u bronzi između zgrada, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine.

Keltska tetradrahma (ostava Krčedin II)

.

 

   

 Drugu polovinu poslednjeg milenijuma pre Hrista u zapadnoj i srednjoj Evropi obeležava mlađe gvozdeno doba, odnosno latenska kultura, kao izraz brojnih keltskih zajednica koje su u drugoj polovini 4. veka pre Hrista naselile srednje Podunavlje i Pomoravlje. Pri povratku nakon poraza u pohodu na helensko svetilište Delfe 279. godine pre Hrista, jedan deo podunavskih Kelta se trajno naselio u Sremu. Tako je nastala populacija čije nam je ime poznato iz antičkih pisanih izvora – Skordisci.

Strip za pivopije

.

 

 U Zbirci savremene umetnosti Muzeja Vojvodine čuvaju se i tri rada ilustratora, animatora i stripadžije Milete Poštića nastala 2015. godine na koloniji posvećenoj ilustraciji i stripu. Pored ljubavi prema geografiji i dalekim zemljama, ovog svestranog umetnika inspirišu lokalne priče, tako da je sa velikim entuzijazmom prihvatio moj poziv za učešće na koloniji. Inspiraciju za ciklus ovih stripova pronašao je u svakodnevnim pričama iz prošlosti ovog podneblja. Tema jednog stripa su metle, kilogrami i veštice, drugog uzgajanje i način branja hmelja na ovim prostorima (jedna od velikih plantaža ove biljke se nalazila u Čelarevu), a treći je o dudovima kojih je nekada bilo svuda po Vojvodini.

 
Osim stripova koje je poklonio našem muzeju, Poštić je u jednom periodu života skoro svaki dan na društvenim mrežama objavljivao recepte za izuzetno sretan život. Ti duhoviti crteži stekli su toliku popularnost da su izdati i u formi knjige od 111 recepata. Ali Mileta tu nije stao sa receptima. On nastavlja da ih crta i da usrećuje one koji vole njegov  rad. Miletini crteži vrve od tigrova, majmuna, savremenih umetnika i raznih drugih neobičnih i egzotičnih drugara smeštenih u najčudnije šaljive situacije. Poštićev svet je stoprocentno neopterećen moralnim pridikama, predrasudama i društvenim normama, što mu daje neodoljivu lakoću i gotovo dečiju infantilnost. Sve na ovim radovima kipti od života, sumanutog u svojoj nepredvidivosti. Miletini likovi smo mi sami, sa svim našim vrlinama i manama, samo je potrebno da se opustimo i dopustimo sebi da budemo sretni baš takvi nesavršeni u najboljem od najgorih svetova.


Dragana Garić Jovičić, kustoskinja - istoričarka umetnosti


Mileta Poštić (Novi Sad, 1970) se školovao u Americi i Engleskoj, a radno iskustvo sticao u domenu animiranog filma u Južnoj Africi i Južnoj Koreji. Radio je za klijente kao što su: Ujedinjene Nacije, UNICEF, Nacionalna Geografija, Anglo-Ameriken i Globalna Okeanska komisija. Predavao je na univerzitetima u 6 zemalja na 4 kontinenta. Bavi se crtežom, ilustracijom, animacijom i stripom. Izlagao je samostalno i držao radionice u još 8 zemalja.

 

 

 

Ženske nošnje Vojvodine – osnova

.

 

 Osnovu ženske tradicijske odeće u Panonskoj niziji i susednim oblastima do polovine 19. veka činila je duga, široka košulja preko koje su nošeni ostali odevni predmeti. Uticajem modnih trendova iz gradskih sredina, duga košulja se deli na gornji deo – kratku košulju, i donju suknju.

Čovek i pas ‒ veza starija od civilizacije

.

 Praktično je nemoguće zamisliti čovečiju zajednicu, a da tu sliku ne dopunjuje prisustvo psa. U stvari, nije preterano ako se kaže da ne postoji mesto na planeti naseljeno ljudima, gde nema pasa. Danas postoji oko 400 rasa, koje su međusobno izuzetno različite po obliku i veličini. Međutim, bez obzira da li mislimo na čivavu ili veliku dogu, svi oni su potomci vukova ili nekog zajedničkog pretka, pripitomljeni u praskozorje ljudske civilizacije.