Praktično je nemoguće zamisliti čovečiju zajednicu, a da tu sliku ne dopunjuje prisustvo psa. U stvari, nije preterano ako se kaže da ne postoji mesto na planeti naseljeno ljudima, gde nema pasa. Danas postoji oko 400 rasa, koje su međusobno izuzetno različite po obliku i veličini. Međutim, bez obzira da li mislimo na čivavu ili veliku dogu, svi oni su potomci vukova ili nekog zajedničkog pretka, pripitomljeni u praskozorje ljudske civilizacije.
Danas je Međunarodni dan reke Dunav. Ovaj dan se obeležava u 14 država, među kojima je i Srbija. „U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).
Muzej Vojvodine se priključuje ovoj proslavi kroz priču o izložbi pod nazivom „Dunav - blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga - https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Izložba je postavljena u austrijskom dvorcu Šalaburg, turističkoj atrakciji smeštenoj u oblasti Vahau, na 85 kilometara zapadno od Beča. Kulturni predeo Vahau se nalazi na Listi Svetske prirodne i kulturne baštine UNESKO-a od 2000. godine.
Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojen 28. juna 1921, poznat kao Vidovdanski ustav, bio je prvi od dva ustava jugoslovenske države doneta u periodu između dva svetska rata. Nastajanje ovog ustava bio je dug i delikatan proces i rezultat političkog kompromisa. Brzo će se pokazati da je državni sistem uveden Vidovdanskim ustavom pun manjkavosti, što će dovesti do toga da je država gotovo neprestano imala krize u vladi.
Vasa Pušibrk je bio đak, profesor i direktor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. Rođen je 11. septembra 1838. godine u Somboru, gde je završio osnovnu školu. Niže razrede gimnazije je završio u Novom Sadu (Srpska velika pravoslavna gimnazija), a više u Pešti. Studije je završio u Beču 1865. godine. Iste godine je bio primljen za profesora Srpske velike pravoslavne gimnazije, gde je predavao matematiku i fiziku, a povremeno i zemljopis, prirodopis, geometrijsko crtanje, krasnopis i stenografiju.
Fudbal je nastao kao sportska igra iz različitih aktivnosti loptom, koje su se tokom vremena izdvajale i razvijale u posebne sportove. Koreni ovog sporta se nalaze u negovanim igrama loptom u drevnoj Kini “Ču ki“, antičkoj Grčkoj “Episkiros“, Rimu “Harpastum“, kao i u raznim igrama koje su se igrale po gradskim ulicama srednjovekovnih gradova i livadama izvan gradskih zidina. Obeležja modernog sporta fudbal dobija donošenjem prvih zvaničnih pravila u Engleskoj 1863. godine.
Građanske škole su bile četvororazredne školske ustanove, sa praktičnom nastavom za učenike koji su imali završena četiri razreda osnovne škole. U građanskim školama, učenici su bili osposobljavani za rad, bez mogućnosti da po završavanju nastavljaju dalje školovanje.
Poljoprivredno oruđe koje izaziva veliku pažnju kod gotovo svih posetilaca Muzejskog kompleksa Kulpin, kada ga vide na stalnoj postavci u Paviljonu 2 ili bivšoj konjušnici, kovačnici i mašinskoj radionici, jeste zaprežna teška gvozdena brâna. Njihova najčešća pitanja glase: “Čemu služi ova mašina?” ili “Kako se ona zove?” Čim im kažem da primenu nalazi i van poljoprivrede, kod ravnanja teniskog terena od šljake između setova ili, pak, na hipodromu, za ravnanje staze između dve trke, odmah potvrde da znaju, čemu ona služi. Dakle, reč je o brâni.
