Čovek i pas ‒ veza starija od civilizacije

.

 Praktično je nemoguće zamisliti čovečiju zajednicu, a da tu sliku ne dopunjuje prisustvo psa. U stvari, nije preterano ako se kaže da ne postoji mesto na planeti naseljeno ljudima, gde nema pasa. Danas postoji oko 400 rasa, koje su međusobno izuzetno različite po obliku i veličini. Međutim, bez obzira da li mislimo na čivavu ili veliku dogu, svi oni su potomci vukova ili nekog zajedničkog pretka, pripitomljeni u praskozorje ljudske civilizacije.

Izložba „Dunav, blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga

.

 

 Danas je Međunarodni dan reke Dunav.  Ovaj dan se  obeležava  u 14 država, među kojima je i Srbija. „U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).  

 Muzej Vojvodine se priključuje ovoj proslavi kroz priču o izložbi pod nazivom „Dunav - blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga - https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Izložba je postavljena  u austrijskom dvorcu Šalaburg, turističkoj atrakciji smeštenoj u oblasti  Vahau, na 85 kilometara zapadno od Beča. Kulturni predeo Vahau se nalazi na Listi Svetske prirodne i kulturne baštine UNESKO-a od 2000. godine.

Vidovdanski ustav Kraljevine SHS

.

 Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojen 28. juna 1921, poznat kao Vidovdanski ustav, bio je prvi od dva ustava jugoslovenske države doneta u periodu između dva svetska rata. Nastajanje ovog ustava bio je dug i delikatan proces i rezultat političkog kompromisa. Brzo će se pokazati da je državni sistem uveden Vidovdanskim ustavom pun manjkavosti, što će dovesti do toga da je država gotovo neprestano imala krize u vladi.

Vasa Pušibrk – đak, profesor i direktor Novosadske gimnazije

.

 

 Vasa Pušibrk je bio đak, profesor i direktor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. Rođen je 11. septembra 1838. godine u Somboru, gde je završio osnovnu školu. Niže razrede gimnazije je završio u Novom Sadu (Srpska velika pravoslavna gimnazija), a više u Pešti. Studije je završio u Beču 1865. godine. Iste godine je bio primljen za profesora Srpske velike pravoslavne gimnazije, gde je predavao matematiku i fiziku, a povremeno i zemljopis, prirodopis, geometrijsko crtanje, krasnopis i stenografiju.

Istorija fudbalskih kopački

.

 Fudbal je nastao kao sportska igra iz različitih aktivnosti loptom, koje su se tokom vremena izdvajale i razvijale u posebne sportove. Koreni ovog sporta se nalaze u negovanim igrama loptom u drevnoj Kini “Ču ki“, antičkoj Grčkoj “Episkiros“, Rimu “Harpastum“, kao i u raznim igrama koje su se igrale po gradskim ulicama srednjovekovnih gradova i livadama izvan gradskih zidina. Obeležja modernog sporta fudbal dobija donošenjem prvih zvaničnih pravila u Engleskoj 1863. godine.

Zaprežna teška gvozdena brâna

.

 

 Poljoprivredno oruđe koje izaziva veliku pažnju kod gotovo svih posetilaca Muzejskog kompleksa Kulpin, kada ga vide na stalnoj postavci u Paviljonu 2 ili bivšoj konjušnici, kovačnici i mašinskoj radionici, jeste zaprežna teška gvozdena brâna. Njihova najčešća pitanja glase: “Čemu služi ova mašina?” ili “Kako se ona zove?” Čim im kažem da primenu nalazi i van poljoprivrede, kod ravnanja teniskog terena od šljake između setova ili, pak, na hipodromu, za ravnanje staze između dve trke, odmah potvrde da znaju, čemu ona služi. Dakle, reč je o brâni.