MAŠKARADA – vesela maskirana povorka!!!

.

0
0
0
s2sdefault

Ove godine povorka će se okupiti u petak 8. marta 2019. godine, u 12 časova, na platou ispred Muzeja Vojvodine (Dunavska 37), a onda krećemo u pohod da zajedno oteramo zimu i dočekamo proleće.  

Vesela povorka će se kretati centralnim novosadskim ulicama - Dunavska, Zmaj Jovina, Kralja Aleksandra, ulicom Modene, Bulevarom Mihajla Pupina do saletle u Dunavskom parku gde  će biti dodeljena priznanja najuspešnijim maskama.

Na Maškaradu ponesite osmeh, dobro raspoloženje i svoju masku, da zajedno negujemo tradiciju setkovanja pokladnih običaja i da probudimo Sunce.

Očekujemo Vas na MAŠKARADI!

Muzej Vojvodine svake godine organizuje programe u cilju predstavljanja i negovanja pojedinih običaja. Maškarada se organizuje u cilju negovanja pomalo zaboravljenih običaja vezanih za Belu nedelju - Pokladnih običaja.

Poslednji dan pred početak posta naziva se pokladama. Najviše običaja kod pravoslavnih vezano je za Bele (Velike, Uskršnje) poklade, koje padaju uoči Uskršnjeg posta, najdužeg i najstrožeg posta u godini. Ovi običaji su se vršili tokom čitave nedelje koja je prethodila tom postu (Bela nedelja), a Bele poklade (u nedelju) su njen vrhunac. Trpeza je bila bogata belim mrsom jer je sledio višenedeljni period uzdržavanja, odnosno posta. Otuda i naziv Bele poklade.

Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani ophodi. Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini. U nekim mestima se i dalje održava, dok je u nekim zaboravljeno. Vreme njihovog održavanja je zavisno od crkvenog kalendara: tako su pravoslavni proslavljali celu Belu nedelju, sa Belim pokladama kao vrhuncem, dok je kod katolika to bilo najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred Pepeljavu sredu.

Maska je rasprostranjen rekvizit u narodnim obredima, naročito u zimskom ciklusu i početkom proleća, a verovalo se da se pomoću nje maskirani oslobađa svoje ličnosti i dobije magijsku moć u doba kada sunce treba da pobedi surovu zimu.

Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke, kao organizovane grupe, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ili kao grupe različitih maski. Najčešće su išle uz pratnju muzike ili su same maškare svirale neke od instrumenata i pevale. Pored ovoga, pravile su i veliku buku, zvonile zvonima, klepetušama, čegrtaljkama. Česta je bila promena polova – muškarci oblače žensku odeću i obrnuto. Tada se po pravilu preuveličavaju odlike ženstvenosti i predstavlja trudnoća. Tradicionalno maskiranje je podrazumevalo i maskiranje u životinje.  Maskirani su se ponašali razuzdano, skakali su i izvodili razne šale. Povorka je ulazila u svaku kuću gde su ih častili pićem i kolačima i darivali, najčešće jajima.

U svetu su neki od ovih maskiranih ophoda poznatiji pod nazivom  karnevali. Karnevali su negde postali poznate turističke atrakcije npr u Veneciji, u Rio de Žaneiru, Dizeldorfu...

Nakon bučnog i veselog vremena karnevala, mesopusta i Bele nedelje, dolazi vreme smirenja, post, ili kod katolika doba Korizme.

SPONZORI