Zaostavština dr Laze Kostića

.

U četvrtak, 4. februara 2016. godine, u 12 sati, Dunavska 35, otvara se izložba "Zaostavština dr Laze Kostića iz Zavičajne zbirke likovnog odeljenja Gradskog muzeja Sombor" autorke Zore Šipoš, više kustoskinje - istoričarke umetnosti.

Izložbu će, prigodnom besedom o najistaknutijem pesniku srpskog romantizma, otvoriti gospodin Miro Vuksanović, akademik i književnik.

Novosadska publika će imati priliku da vidi deo zaostavštine Laze Kostića koja se čuva u Gradskom muzeju Sombor, kao i njegove lične predmete iz zbirki Muzeja Vojvdine. Izložbu će pratiti i film „Laza Kostić u Somboru“ za koji scenario i režiju potpisuje Filip Markovinović. Film je u formi dokumentarca i na zabavan način donosi priču o tome kako je Laza Kostić postao Somborac, dotičući  se svih bitnih momenata iz njegovog burnog i bogatog života. U filmu igraju Ivan Đurić, Milovan Filipović, Strahinja Bojović, Milijana Makević i Ljiljana Tomić Markovinović.

Istog dana u 13 sati biće emitovan film "Laza Kostić u Somboru", a u 17 sati biće upriličeno stručno vođenje kroz izložbu autorke gospođe Zore Šipoš za sve zainteresovane posetioce.

Reč autorke Zore Šipoš, više kustoskinje - istoričarke umetnosti:

Gradski muzej Sombor je 1984. godine iz zaostavštine čuvenog pesnika otkupio veliki broj predmeta koji, pored svoje stilske i umetničke vrednosti, imaju izuzetan značaj  za izučavanje nacionalne istorije i kulture naše zemlje.   Muzejski eksponati primenjene umetnosti su većim delom na stalnoj postavci i čine nekoliko ambijentalnih celina sa kraja devetnaestog veka, ilustrujući tako vreme kada je Laza Kostić boravio i živeo u Somboru.

U zavičajnoj zbirci likovne umetnosti čuvaju se otkupljena dela velikog ruskog slikara Ilje Jefimoviča Rjepina, Vase Eškićevića i drugih. Enterijere krasi srebrnina sa stilskim odlikama secesije, a jedan od detalja je i mastionica pored kopije rukopisa najlepše pesme pokajanke srpske književnosti, Kostićeve Santa Maria della Salute. Izloženi diptih tkanih tapiserija Muze u pastoralnom ambijentu  iz radionice Lionela Peroa, u rokajnoj ambijentalnoj celini, i danas je inspiracija za mnoge posetioce Muzeja, pesnike, umetnike i naučnike.

Svi ovi vredni eksponati otkupljeni su sa namerom da se ne zaboravi svestranost i značaj  velikog pesnika i čoveka.

Dr Laza Kostić, (Kovilj 1841 - Beč 1910) naš je veliki pesnik, dramski pisac, estetičar, književnik, kritičar, mislilac i prevodilac. 

Doktorirao je 1866. godine pravne nauke na Peštanskom univerzitetu, a posle toga je promenio brojna zanimanja: radio je kao profesor Srpske gimnazije u Novom Sadu, bio veliki beležnik Novosadskog magistrata, te predstavnik varoškog suda u istom magistratu, radio kao poslanik u peštanskom saboru, bavio se diplomatijom, bio novinar na Cetinju, objavio je veliki broj članaka u Zastavi, Srpskoj Nezavisnosti, Glasu Crnogoraca... Bio je organizator akcije za oslobođenje i ujedinenje srpsko i bliski saradnik Svetozara Miletića, a pred kraj života je postao i član Srpske kraljevske akademije. Često je boravio u manastiru Krušedol po pozivu bliskog prijatelja, patrijarha Georgija Brankovića.

Prevodio je Šekspira; u Maloj biblioteci mostarskog Prijegleda objavio je Hamleta (1903) i Ričarda III (1904), te u Novom Sadu, u Matici srpskoj, Romea i Juliju, (1907). 

Sahranjen je 11. decembra 1910. godine na Svetouspenskom groblju u Somboru. Somborci su žalili za svojim pesnikom, omiljenim među sugrađanima, koji je izuzetnom i neobičnom ličnošću dao poseban pečat somborskoj sredini. Objavljena je tužna vest o Lazinoj smrti u somborskom listu Sloga: ”(…) Pre petnaest godina kada se oženio Julijanom rođ. Palanački, ovdašnjom imućnom i uglednom Srpkinjom, preselio se u Sombor, gde je do svoje smrti živeo i gde je u krugu svekolikog ovdašnjeg građanstva uživao najveće poštovanje, koje se srećnim smatralo što u svojoj sredini ima takoga velikana. Kao čovek bio je pokojni Laza Kostić vandredno dobra srca. On se ni na koga nije znao naljutiti, a još manje na koga voditi srce. Ko je god na njegovih vratih zakucao za kakvu pomoć, toga je on izdašno novcem pomagao. Svojim duhom i svojim srcem uzdigao se visoko nad nama običnim smrtnicima. U njemu je srpski narod gledao svoj ponos i svoju slavu. Neka mu je slava među Srbima!”

Radivoje Simonović, čuveni somborski lekar i veliki prijatelj Laze Kostića, svoje delo Uspomena na dr Lazu Kostića završava ovim rečima: “Laza je samoga sebe, svoj život i sve što je imao i mogao dati žrtvovao za srpski narod, koji je neograničeno voleo''.

Povezani članci