Izložba fotografija "Srem - ožiljak i lek"

.

0
0
0
s2sdefault

U četvrtak, 1. juna 2017. godine u 19 časova, Dunavska 37, otvoriće se izložba fotografija "Srem - ožiljak i lek" autora Slobodana Šušnjevića.

Izložba prikazuje radove koji su nastali tokom svakodnevnih reportaža širom Srema u poslednjih 10 godina.

Izložba će biti otvorena do 15. juna.

 

SREM, OŽILjAK I LEK

Vožnja auto-putem, prelasci mostova, kao i sletanje na surčinski aerodrom predstavljaju najučestalije načine dolaska u Srem. Zaputimo li se blatnjavim seoskim sokakom, ili provozamo biciklom prašnjavim poljskim drumom, naći ćemo se u Sremu Slobodana Šušnjevića – umetnika i foto-reportera. 

Banaćanin po rođenju, a Prometej po kosmološkoj ulozi koju predano vrši, Slobodan je uspeo da zaviri u skoro svaki kutak kako vinskog tako i svinjskog Srema, i da nam donese mirise života i smrti najzabačenijih sela. 

U svome umetničkom izrazu on je do sada više koristio metaforu nego konkretnu sliku, uprkos tome što mu je ona osnovno oruđe. Ovom izložbom fotografija konačno dolazi u prvi plan.

Odabir sremskog pejzaža proističe iz višegodišnjeg lutanja, koje je bilo deo neizvesnog foto-reporterskog poziva. Sve do tada u autorovoj svesti Srem je obitavao kao raskošna niska bogatih sela, baš kao što i pesma kaže: divan je kićeni Srem. Neposredni susret otkrio je da su još vidljivi tragovi bahatih  „osvajača” tokom Drugog svetskog rata, tako da fruškogorski manastiri do današnjeg dana nisu povratili svoj nekadašnji izgled. Tokom snimanja okoline manastira Bešenovo Slobodan je sa novinarskom ekipom pronašao, bačenu u obližnji potok, ploču sa natpisom  o osnivanju manastira. Razvojni put druge polovine XX veka ostavio je na margini selo sa svim njegovim specifičnostima i takav trend u društvu traje do danas.

Uprkos svemu, izloženim fotografijama provejavaju vedri tonovi. Ko će vratiti veru u budućnost ako ne dečji osmeh, igra pastira sa psom i šeretski nakrivljeni šešir težaka. Kroz vekove, Srem je bio i ostao vrelo života.

O autoru

Slobodan Šušnjević rođen je u Lazarevu 1965. godine. Odrastao je u kući u kojoj je otac imao improvizovanu foto-laboratoriju. Pedagošku akademiju završio je u Novom Sadu, a prva radna iskustva je, ipak, počeo da stiče u foto-studiju  Kolor 24, da bi nakon manjih listova stigao u Dnevnik, u kojem kao foto-reporter radi do današnjeg dana.

Svoj umetnički izraz usmerio je na male performanse i intervencije u prostoru. Već godinama svojim aktivnostima razvedrava svakodnevicu kolega i sugrađana. Obeležava svaki 6. april, dan stradanja Narodne biblioteke, poklanjajući knjige slučajnim prolaznicima. Ljubiteljima prirode deli sadnice ginko drveta, a bicikliste svakog poslednjeg petka u mesecu predvodi u vožnji novosadskim ulicama.

Njegove dosadašnje izložbe su: Omaž Eriku Satiju, Tišina školjke i Ljudi, ljubav!

 

Povezani članci