Изложба стилског намештаја

Изложба стилског намештаја постављена је 2009. године у ентеријеру Великог дворца који се налази у оквиру Музејског комплекса у Кулпину. Аутор изложбе је Јелена Добровић, кустос – академски графичар.

Збирка стилског намештаја настала је у Војвођанском музеју, систематским прикупљањем предмета од 1955. године. Већ 1961. године у Музеју је приређена прва изложба намештаја. Музеј је 1967. године добио право на располагање и коришћење дворца у Челареву са затеченим предметима, чиме је збирка значајно обогаћена, а добијен је и одговарајући простор за излагање. Крајем 2009. године збирка је пренета у дворац у Кулпину, где је и изложена. Ова изложба обухвата период од почетка 18. до прве половине 20. века.

Предмети примењене уметности настали пре 1700. године врло су ретки, што је последица историјских прилика и непрекидних ратова против Турака. Средином 18. века, по окончању ових ратова и стварања урбаних целина, долази до наглог развоја различитих заната. Стабилан ослонац за развој уметности, посебно уметничких заната био је процват привреде, настао у периоду од 17. до краја 18. века, после низа колонизација.

Изложба стилског намештаја и других предмета примењене уметности обухвата неколико целина, илустрованих предметима који су најчешће употребљавани на овим просторима. Такви предмети су махом израђивани у занатским радионицама. Најчешћи примерци намештаја који одражавају карактеристичне стилске особености одређених уметничких праваца су предмети стамбеног мобилијара: кабинет ормани, секретери, комоде, витрине, канабеи, фотеље, столице, клавири, сатови, стакло, бронзане скулптуре и др. На изложби су заступљени стилски и уметнички правци од барока, бидермајера, копија Луја XV, другог рококоа (прва и друга фаза), другог ампира до необидермајера и псеудорококоа. Предмети су најчешће украшавали грађанске ентеријере, али су били у употреби и у богатим сеоским кућама.

Изложба о развоју доминантних грана пољопривреде у Војводини

У згради некадашњег житног магацина (Павиљон 1) реализоване су прве изложбе из историје пољопривреде. Радови на адаптацији овог простора за потребе сталне поставке започети су непосредно након оснивања Музеја. Током деведесетих година 20. века је, на три нивоа, постављено неколико тематских изложби, које садржајно, концепцијски и музеолошки чине јединствену целину и говоре о развоју доминантних грана пољопривреде у овим крајевима.

Изложбе су постављене уз помоћ стручњака Пољопривредног факултета у Новом Саду, Института за ратарство и повртарство и Музеја Војводине.

Изложба старих пољопривредних машина и оруђа

Аутор изложбе: Филип Форкапић, кустос, етнолог.

Павиљон 2 је помоћна, економска зграда типична за велепоседничка имања у Војводини из 18. и 19. века. У овој згради се некада налазила коњушница, ковачница, радионица и просторије за кочије. Када је саграђена и да ли је током времена мењана њена намена, није познато, али је сасвим сигурно да је садашњи изглед и поменуту функцију имала у време газдовања породице Дунђерски. Из тог периода су сачувани неки оригинални предмети, који су, презентовани на сталној поставци: ковачка пећ са мехом и струг.

Зграда је током 1993. године адаптирана за потребе “Изложбе пољопривредних машина и оруђа”, непосредно након усељења Музеја у комплекс. Тавански простор је искоришћен за депо, а приземље за сталну поставку.

Реконструкција сталне поставке и мање грађевинске интервенције на згради извршене су крајем 2009. и почетком 2010. године.

Захваљујући брзом развоју науке и технике, све су изражајније промене у домену пољопривредне технике, било да је реч о оруђу или о машинама.

У павиљону су изложене алатке, оруђе и машине различитих техничких решења, конструкција и произвођача. Највише предмета потиче из периода између два светска рата, али има и оних са краја 19, почетка 20. века и из периода након Другог светског рата. Представљене су следеће групе пољопривредне механизације:

  • оруђа за основну и допунску обраду земљишта (плугови, загртачи, шпартачи, ваљак, брана и дрљача);
  • сејалице (за стрна жита и окопавине, тзв. сецер);
  • машине за чишћење и сортирање семена (вејалица, спирални и цилиндрични тријер);
  • алатке и машине за припрему сточне хране (круњачи и прекрупачи за кукуруз, сечке, млин чекићар и ножеви за сено и сламу);
  • алатке и машине за жетву и бербу (вадилица за кромпир, виле за вађење шећерне репе и грабље за сакупљање сена и класја по стрњици);
  • погонске машине (парне локомобиле и трактори);
  • транспортна средства (запрежна кола).

Ови предмети су углавном занатске израде – ковачке и коларске, а мањи део је фабричке производње. Произведени су у Европи (Немачкој, Мађарској, Чешкој, Енглеској, Србији и Хрватској) и САД.

Accessibility Toolbar