О Музеју Војводине

Музеј Војводине је организационо разграната установа, са богатим музејским фондом који броји око 400.000 предмета и библиотечким фондом са преко 50.000 публикација. Редовна музејска публикација Рад Музеја Војводине, која излази од 1952. године, носила је назив Рад војвођанских музеја до 1994. године.

У успостављању разгранате музејске мреже створени су депаданси – Етно парк “Брвнара” у Бачком Јарку и Музејски комплекс Кулпин, који се у саставу Музеја налази од 2004. године.

Музеј Војводине пред јавност излази са комплексно израђеном сталном поставком која, у континуитету од осам хиљада година, презентује развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине. На простору од 3.000 м2 представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије. Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Изложени предмети сведоче о трајању људских заједница и култура од палеолита и мезолита, од првих људских трагова код Ирига старих око 40.000 година, преко старчевачке, винчанске и других неолитских култура, вишеслојне Гомолаве, Феудвара и Калакаче, до митских времена старе Грчке и велелепних споменика империјалног Рима, од сеоба народа до смена етничких заједница – словенских, угарских, српских и других народа. Први део сталне поставке прати обимна монографија Музеј Војводине. Други део сталне поставке, који говори о прошлости Војводине од средине XИX века до средине XX, налази се у згради бившег Историјског музеја.

Три римска парадна шлема представљају јединствене примерке своје врсте на подручју Европе и деценијама се издвајају као неформални заштитни знак Музеја.

Постављене су и бројне сталне поставке – педагошка изложба у гимназији Ј. Ј. Змај у Новом Саду, спомен изложба историчару и писцу Јовану Рајићу (1726–1801) у манастиру Ковиљу, научнику светског гласа Михајлу Пупину (1858–1935) у Идвору, завичајни музеј у Черевићу, музејске поставке у Руском Крстуру и Хртковцима, у родној кући Милоша Црњанског (1893–1977) и библиотеци у Чонграду (Мађарска), у родној кући Доситеја Обрадовића (1740–1811) у Чакову (Румунија), родној кући Саве Текелије у Араду (Румунија) и у Музеју Батинске битке.

У области међународне сарадње Музеј је развио сарадњу са иностраним музејским установама кроз различите форме сарадње: размена изложби и стручњака, учешће на међународним стручним скуповима и у заједничким истраживачким пројектима. Са партнерским музејима имамо потписане протоколе о сарадњи и то по важећим међународним кодексима које прописује ИЦОМ. Наши партнерски музеји су: Музеј Баната из Темишвара (Румунија), Централни музеј Подунавских Шваба из Улма (Немачка), Музеј планинског Баната из Решице (Румунија) и Музеј града Ријеке (Хрватска). Са овим институцијама сарадња је свеобухватна и покрива сва поља делокруга рада Музеја. Путем размене музејских издања Музеј одржава везе са 192 културне институције из 29 земаља.

Музеј Војводине обавља послове матичне делатности за све установе заштите покретних културних добара, музеја и музејских збирки на подручју Војводине, односно надзор над њиховим стручним радом.

Од Српске народне збирке до Музеја Војводине

 

Музеј Војводине носилац је традиција чији почеци су везани за Матицу српску. У „Летопису Матице српске”, далеке 1825. године, родила се идеја о потреби оснивања музејске збирке. Идеја је преточена у стварност 26. октобра 1847. године, када је донета одлука о оснивању Српске народне збирке или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости”. Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашега народа у крајевима у којима он живи”.

Прва музејска збирка настала је из богате заоставштине Саве Текелије, а после вишедеценијског преданог рада, ова збирка је прерасла у Музеј Матице српске, који је отворен 9. јула 1933. године.

У настојању да се створи централни музеј са делокругом рада за целу Војводину, из Музеја Матице српске издвојен је део материјала и 30. маја 1947. године основан Војвођански музеј, као музеј комплексног типа, са бројним збиркама из археологије, етнологије, историје, историје уметности, зоологије, ботанике, геологије-палеонтологије и минерологије-петрографије. Музеј је тада добио и задатак стручног надзора над свим музејима у Војводини. Одговарајући простор Војвођански музеј добио је тек 1974. године уселивши се у зграду бившег суда, подигнуту 1896. године по нацртима будимпештанског архитекте Ђуле Вагнера.

Из окриља Војвођанског музеја касније су произашле установе задужене за заштиту споменика културе и природе: Музеј радничког покрета и народне револуције, Музеј Града Новог Сада, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Покрајински завод за заштиту природе, Позоришни музеј Војводине и Пољопривредни музеј Војводине.

Музеј радничког покрета и народне револуције, који је основан 1956. године, трансформисан је у Музеј социјалистичке револуције и, на крају, у Историјски музеј Војводине. Био је смештен је у наменски изграђеној згради коју је 1959. пројектовао архитекта Иво Витић.

Коначно, 20. маја 1992. године Војвођански музеј сјединио се са Историјским музејом Војводине у јединствену установу под називом Музеј Војводине.

Од Српске народне збирке до Музеја Војводине, РТВ Војводина, 10. 04. 2017.

Accessibility Toolbar