Uskršnje čestitke

.

0
0
0
s2sdefault

U životu mladog vojvođanskog građanskog društva na početku 20. veka bili su osetni uticaji iz zapadne Evrope, stigli preko Beča i Budimpešte. Tradicija obeležavanja hrišćanskih praznika se negovala, uz poštovanje nacionalnih, verskih i kulturnih odlika pojedinih naroda. Građanstvo je prihvatilo mnoge novine, kao što je slanje čestitki za određene praznike, prvenstveno za Božić i Uskrs. Kasnije se pojavljuju čestitke posvećene drugim praznicima: Novoj godini, porodičnim slavama itd. Vremenom se ustalio običaj čestitanja povodom važnih momenata i događaja u životu pojedinih članova porodice: rođenja, krštenja, veridbi, venčanja i dr.

Proučavajući čestitke uočili smo jedan poseban segment međuljudske komunikacije. To je razmena želja povodom određenih praznika i svečanosti, koje su imale radostan i svečani ton. Ovakav način komuniciranja je jedinstven na polju korespodencije. Porodice su obeležavale određene praznike. Osim godišnjih praznika, one su obeležavale i važne, radosne momente iz života svojih članova. Porukom u formi čestitke primaocu je ukazana pažnja, poštovanje i čast. Ta ista poruka je, svojim sadržajem i formom, mnogo govorila i o samom pošiljaocu. Svako čestitanje značilo je izražavanje želje za blagostanjem, srećom i uspehom povodom nekog praznika, ulaska u novo životno doba (rođenje, rođendani...) ili društveni status (veridba, venčanje...). Prema nekim istraživačima, blagoslov u tradicijskoj kulturi predstavlja verbalnu formulu kojom se na poetski, svečan i uzvišen način želi odagnati zlo od drage ili poštovane osobe, odnosno prizvati sreća i blagostanje.

Kao najradosniji hrišćanski praznik, Uskrs je bio povod za praznovanje i čestitanje. Iako su bile manje popularne od božićnih i novogodišnjih, uskršnje čestitke su razmenjivane među svim hrišćanima. Verski karakter ovog praznika iziskivao je i adekvatnu čestitku. Uobičajene su bile čestitke sa crtežom Hristovog uskrsnuća. Pored toga, veoma česti motivi bili su: jaje – simbol života; životinje (zec, kvočka i pilići); prolećni pejzaži sa vesnicima ovog godišnjeg doba. Na ovim čestitkama bili su uobičajeni i natpisi kojima se čestita Uskrs: Srećan Uskrs, Sretan Uskrs, Hristos Voskrese, Srećni Uskršnji Praznici. Zbog velikog broja uvoznih čestitki i multietničkog karaktera Vojvodine prisutni su i natpisi na drugim jezicima: mađarskom – Húsvéti Üdvözlet (Uskršnji pozdrav), Kellemes Húsvéti Únnepeket (Prijatne uskršnje praznike); nemačkom – Fröliche Ostern (Srećan Uskrs) Ein frohes Osterfest (Srećni uskršnji praznici), Herzlichen Ostergruss (Srećni uskršnji pozdrav); francuskom jeziku – Joyeues Pâques (Srećan Uskrs).

Kao vesnik proleća, visibaba je simbol ovog praznika, pa je čest motiv na čestitkama posvećenim velikom hrišćanskom prazniku Uskrsu.

Ljubičice, narcisi, lale i drugo prolećno cveće su simboli radosti zbog smene godišnjih doba. To je prvo cveće u proleće, kada se priroda budi. Zbog toga se često sreću na uskršnjim čestitkama.

Detelina sa četiri lista prisutna je i na uskršnjim čestitkama. Ona je obično prikazana u kombinaciji sa drugim cvetovima: belom radom, ružom, ljubičicom, đurđevkom, mimozom, visibabom ili hrizantemom. Pored toga, detelina se kombinuje i sa predmetima i životinjama koje simbolizuju ovaj praznik: zvoncima, korpama, lastama, uskršnjim jajima, pilićima i zečevima.

Ovca i jagnje su, takođe, česti uskršnji motivi. Ovca predstavlja bezazleno biće, dok ovan simboliše snagu, vitalnost i usmerenost ka cilju. Jagnje je simbol nevinosti i čistote, koja trijumfuje nad đavolom. Božje jagnje – simbol Isusa Hrista, predstavljano je još u rimskim katakombama. Trulski sabor je krajem 17. veka zabranio predstavljanje Isusa kao jagnjeta u vizantijskoj ikonografiji. Nasuprot tome, na Zapadu je uskršnje jagnje bilo omiljeni simbol vaskrsenja.

Jaje ima veliki značaj u religiji, mitologiji i magiji mnogih naroda sveta. Najčešće je belo i krhko. S obzirom na to da se iz njega rađa novi život, ono se smatra simbolom klice iz koje je kasnije proistekao svet. U hrišćanstvu se vaskrsli Hrist poredi sa piletom koje iskače iz ljuske. Kao simbol proleća, uskršnje jaje predstavlja i simbol plodnosti i zdravlja. Običaj farbanja jaja za uskršnje praznike je veoma star i poznat među hrišćanskim narodima. Crvena boja jaja simbolizuje život, ali i odbija uroke, zle poglede, štiti od demona, dok druge boje predstavljaju samo dekor, iako i one imaju svoje značenje. Žuta boja je, zbog boje sunca, zlata, zrelog žita i slame, dobila magijsko značenje. Zbog neba i mora, plava boja simboliše beskrajnost, a zelena je simbol života, napretka, bujanja, svečanosti i veselja.

Kokoška je simbol zaštitničke ljubavi prema slabima, što se vidi iz Isusovih reči: „Jerusalime, Jerusalime... koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja kao što kokoš sakuplja piliće svoje pod krila!“ (Jevanđelje po Mateju, 23–37).

Zec je obavezni deo uskršnjeg dekora. On je povezan sa jajetom kao simbolom plodnosti. Po nekim mišljenjima, zec je postao uskršnji simbol zbog svoje brzine. Njegova brzina povezivana je sa brzinom širenja vesti o Hristovom vaskrsenju. Otuda se motiv zeca javlja na uskršnjim čestitkama.
Vrba se u hrišćanstvu javlja kao obeležje Lazareve subote (Vrbice). Njena grana se osvećuje na Cveti i čuva u kući. Pripisana joj je zaštitnička uloga; ona ukućane čuva od svakog zla.

Zvono je u kulturama starog sveta bilo prisutno kao muzički, ali i kao kultni instrument. U hrišćanskom svetu, na Veliki petak ne zvone zvona zbog žalosti, a na Uskrs se oglašavaju zbog radosti povodom Hristovog vaskrsenja.

Milkica Popović, muzejski savetnik – istoričar

Povezani članci