Prvi maj

.

0
0
0
s2sdefault

Razvojem kapitalističkog oblika proizvodnje tokom XVIII i XIX veka, postepeno se razvijala i nova, radnička klasa kao posebna društvena kategorija, koja nije imala direktno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, ali ni nad produktima svoga rada. Radnik – proleter nije posedovao ništa osim plate, koja je zavisila od hirova tržišta i ličnih procena, želja i mogućnosti kapitaliste. Postepeno postajući svesni zajedničkog teškog položaja, radnici su počeli da se udružuju u sindikate i druge organizacije za vršenje pritiska na kapitaliste i državu, zahtevajući veća prava, bolje uslove rada i života. Vrhunac udruživanja radnika bilo je njihovo međunarodno organizovanje u okviru globalne organizacije radničke klase – Internacionale. Osvešćivajući svoj položaj kao ključan za proces kapitalističke proizvodnje, radnici su posredstvom demonstracija i štrajkova smelo istupali sa svojim zahtevima, od kojih je vodeći bio zahtev za osmočasovnim radnim vremenom. Prilikom jedne takve demonstracije, započete 1. maja 1886. u Čikagu, došlo je do krvoprolića u sukobima između radnika i policije. Kao uspomenu na ovaj događaj Kongres Druge internacionale je 1889. doneo odluku o ustanovljavanju Prvog maja kao međunarodnog dana radničke solidarnosti. Vrlo brzo, širom sveta na ovaj dan su počele da se organizuju javne manifestacije u kojima je skretana pažnja javnosti na težak položaj radnika i isticani univerzalni zahtevi za osmočasovnim radnim vremenom, opštim pravom glasa, pravom na godišnje odmore i mnoge druge zahteve koji će postati tekovine većine čovečanstva tokom XX veka.

U Kraljevini Srbiji proslave Prvog maja su započete sa neznatnim zakašnjenjem (1893), a na prostoru Vojvodine su već prve godine (1890) zabeležene manifestacije u Subotici, Bečeju i Bečkereku. Proslave Prvog maja su od početka XX veka i na našim prostorima postale ustaljeni vid manifestovanja radničke solidarnosti. U novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca vladao je veliki strah od proslave Prvog maja, nastao pod uticajem Oktobarske revolucije u Rusiji i kratkotrajne boljševičke revolucije u Mađarskoj. Prvi maj bio je zabranjen više puta tokom dvadesetih godina u Kraljevini SHS, usled bojazni od komunističke agitacije. Umesto demonstriranja na ulicama, radnici su se u tim prilikama obično sklanjali iz grada i odlazili na kolektivna druženja u obližnjim izletištima. Tako je bilo i 1928. godine kada je Socijalistička partija Jugoslavije objavila brošuru Prvi maj, umnoženu u štampariji „Tucović“ u Beogradu. Primerak ove brošure se čuva u Zbirci brošura Odeljenja savremene istorije Muzeja Vojvodine. U brošuri se nalaze tekstovi istaknutih socijalista (Ž. Topalovića, D. Tucovića...), stihovi bugarskog nacionalnog romantičara iz XIX veka, Ljubena Karavelova O ne veruj i pesma Alekse Šantića O klasje moje.

O klasje moje...

O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?

Skoro će žetva… Jedro zrnje zrije…
U suncu trepti moje rodno selo.
No mutni oblak pritiska mi čelo,
I u dno duše grom pada i bije.

Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
I snop do snopa kao zlato pane,
S nova će teći krv iz moje rane –
I snova pati, seljače, i trpi…

Svu muku tvoju, napor crnog roba,
Poješće silni pri gozbi i piru:
A tebi samo, kô psu u sindžiru…
Baciće mrve… O, sram i grdoba!…

I niko neće čuti jad ni vapaj –
Niti će ganut bol pjanu gospodu…
Seljače, goljo, ti si prah na podu,
Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!

O klasje moje ispod golih brda,
Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
Ko mi te štedi, ko li mi te brani
Od gladnih tica, moja muko tvrda?!

Aleksa Šantić                                                      

Vojislav Martinov, kustos – istoričar

 

Povezani članci