Ribe i ribolov kroz istoriju u Vojvodini – ili kako arheologija razmišlja o ovom pitanju?

.

0
0
0
s2sdefault

Duž rečnog korita, oduvek je bujalo od života. Bez obzira na veličinu, brzinu toka, prolazi li kroz šumu, planinu ili dolinu, reka omogućava i privlači život. Tokom svih istorijskih epoha, ljudi su zavisili od blizine reke, naseljavali prostore duž obala i koristili sve blagodeti koje im je ona pružala. Bogatstvo živog sveta u vodi omogućavalo je preživljavanje i podizanje porodice, svima onima koji su bili u stanju da to bogatstvo iskoriste.

Teritoriju Vojvodine karakteriše bogata mreža vodenih tokova. Ljudske zajednice su uvek koristile prednost tog ravničarskog pejzaža, o čemu govore ostaci brojnih naseobina pronađenih duž nekadašnjih i sadašnjih rečnih obala.

Ljudi koji su živeli uz reku, živeli su za nju i od nje. Sasvim sigurno, ribolov je zauzimao značajno mesto u njihovim aktivnostima. Riba i riblje meso su bili, bez obzira o kojoj epohi ljudske istorije da govorimo, neizostavna komponenta u ishrani.

Ovakvu smelu tvrdnju, potrebno je i dokazati, što nikako nije jednostavno. Naime, izuzetno je teško utvrditi koliki je uistinu bio značaj ribolova za ljude koji su naseljavali obale reka. Ostaci riba na arheološkim nalazištima su generalno oskudni, a sasvim je moguće da se tokom nekih ranijih, klasičnih arheoloških iskopavanja ovakvim ostacima prosto nije pridavala neophodna pažnja. Ako se još uzme u obzir da je skeletni sistem riba prilično komplikovan, da se sastoji iz velikog broja sitnih i osetljivih elemenata koji se prilično teško očuvaju, dolazi se do zaključka da je pouzdana rekonstrukcija izuzetno izazovan posao. Ipak, moderniji i detaljniji pristup istraživanju lokaliteta omogućava novi uvid i pruža mnogo celovitiju sliku.

Sledeća stvar koju treba uzeti u obzir je i koje tačno ostatke nalazimo tokom arheoloških iskopavanja. Najčešće se nalaze krupni delovi skeleta riba, npr. delovi  skeleta glave, kao i drugi fragmenti lako uočljivi golim okom. Veoma često su to i fragmenti veoma krupnih primeraka. Ipak, teško je zamisliti da bi samo krupni primerci riba bili značajni. Nameće se razmišljanje da bi, na primer, obilan izlov sitnije ribe u suštini bio mnogo dostupniji i efikasniji izvor ribljeg mesa u odnosu na potragu za veoma krupnim jedinkama. Pune ribarske mreže sitnih šaranskih riba su svakako lakše ostvariv poduhvat, a samim tim i mnogo značajniji za ekonomiju svakog naselja. Opet, s druge strane, potrebno je uzeti u obzir i činjenicu da su vodeni ekosistemi bili mnogo zdraviji nego što je to slučaj danas, tako da krupni primerci možda i nisu bili takva retkost. Neumeren uticaj ljudi na sve ekosisteme, pa i rečne, doveo je do poremećaja prirodnih ciklusa, što se svakako odrazilo i na riblji fond. Jedan od najbonjih primera za to su krupne jesetarske ribe u Dunavu. One nisu bile retkost do sredine šezdesetih godina prošloga veka, ali je izgradnjom hidrocentrale Đerdap došlo do prekida njihovog prirodnog migraconog puta, što se neminovno odrazilo na kvalitet izlova ovih jedinki uzvodno od hidrocentrale.

Pored svega navedenog, mora se porazmisliti i o eventualnom favorizovanju određenih vrsta riba od strane ribolovaca, ili nedostaci ribolovačkih tehnika u zavisnosti od okruženja u kojem se ribolov izvodio.

Sve to ipak daje određenu sliku, koju je naravno moguće upotpuniti upoređivanjem lokaliteta i sa najbližim recentnim vodenim tokovima ili iz literaturnih navoda. Kada se sve uzme u obzir i kada se proba odgovoriti na sve izazove, moguće je ipak doći do određenih zaključaka, koji svakako nisu potpuni, ali su za nauku neprocenjivi.

Na arheološkim lokalitetima u Vojvodini, prema objavljenim podacima, utvrđeno je 12 vrsta riba. To su: pastruga (Acipenser stellatus), ruska jesetra (Acipenser gueldenstaedtii), kečiga (Acipenser ruthenus), moruna (Huso huso), mladica (Hucho hucho), bucov (Aspius aspius), deverika (Abramis brama), šaran (Cyprinus carpio), jaz (Leuciscus idus), štuka (Esox lucius), smuđ (Sander lucioperca) i som (Silurus glanis).

Iako realno nije moguće dokazati da je ribolov odigrao ključnu ulogu u životima naroda koji žive duž velikih reka kroz istoriju, neosporan je njegov veliki značaj. Bogatstvo vodenih ekositema uvek predstavlja dobru osnovu za zadovoljavanje dela prehrambenih potreba ljudi koji žive uz njih, a ne treba zanemariti njihov potencijal, posebno na mestima gde su pronađeni riblji ostaci.

Darko Radmanović, kustos – arheozoolog

 

Povezani članci