Odstranjivanje plesni sa kožnih predmeta

.

0
0
0
s2sdefault

Neke plesni spašavaju živote, druge ubijaju. Neke daju specifičan ukus sirevima i vinima, dok zbog drugih hrana postaje otrovna. Neke rastu na oborenom drveću, druge se šire u podrumima, kupatilima i po nekim predmetima. U stvari, plesni se mogu naći svuda – možda udišete njihove spore dok čitate ove redove.

U podrumskim depoima Muzeja Vojvodine, gde je smeštena zbirka Odeljenja za noviju istoriju (premeti uglavnom iz 20. veka) pojavila se buđ, u zimskim mesecima. Plesan je bila primetna na zidovima, ali na žalost, i na određenom broju predmeta bili su primetni mikroorganizmi. Gljivicama su prvenstveno bili interesantni predmeti izrađeni od organskog materijala, kao što su papir, koža i tekstil.

Pre bilo kakvih tretmana konzervacije bilo je neophodno uzorkovanje i izolacija vrste mikroorganizama. Ove analize uradila je Mikrobiološka laboratorija Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Rezultati su potvrdili prisustvo gljivica Penicillium, Aspergillus i Fusarium, koje su i najkarakterističnije za kućnu plesan.

U narednom periodu dezinfekciju i fumigaciju podrumskih prostorija izvršile su  licencirane, stručne službe, a građavinska sanacija podruma je u toku. U isto vreme predmeti koji su bili „zaraženi“ odmah su podvrgnuti konzervatorskom tretmanu.

Predmeti izrađeni od kože takođe su bili prekriveni naslagama mikroorganizama.

Tretman u kratkim crtama:

  1. Pranje u vrućoj vodi sa neutralnim deterdžentom.
  2. Fungicidni tretman sa 70% rastvorom etilalkohola, uz dodatak timola.
  3. Sušenje (na radijatoru i fenom).
  4. Natapanje predmeta specijalnim uljima i kremama za održavanje kožne galanterije.

Ana Olajoš, konzervator – muzejski savetnik

 

Povezani članci