Muzejska igraonica „Vrbica“

.

Uskrs je na vratima! U nekoliko sledećih muzejskih igraonica učimo i stvaramo inspirisani ovim hrišćanskim praznikom. Materijal za igraonicu možete prauzeti OVDE.

Ciklus uskršnjih običaja

.

Uskrs je najvažniji hrišćanski praznik, te je za njega vezan čitav ciklus praznika i običaja, počevši sa Uskršnjim, Belim ili Velikim pokladama, potom Velikim postom i Velikom nedeljom kao njegovim vrhuncem, koja se završava Uskrsom. Nakon Uskrsa takođe postoji niz praznika koji su u tesnoj vezi i koji se obeležavaju različitim običajima: Mali Uskrs, Pobusani Ponedeljak, Spasovdan, Duhovi.

Vodič kroz stalne postavke Muzeja Vojvodine

.

Muzej Vojvodine je jedna od nastarijih i najkompleksnijih – po svom uređenju – ustanova kulture u Vojvodini, a po svojoj veličini druga po redu muzejska ustanova u Srbiji. S obzirom na broj odeljenja i oblasti koje pokriva, kao i na broj depandanasa, te na broj muzealija ukupno, Muzej Vojvodine se može pohvaliti – što negde logično i sledi – isto tako velikim brojem stalnih postavki. Dve se nalaze u glavnoj zgradi u Dunavskoj 35, a to su najveća stalna postavka koja dočarava postojanje tragova čoveka unazad 8.000 godina u prošlost, pa sve do kraja 19. veka, upošljavajući brojne narative iz arheologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije, kako bi se u ovom dugačkom vremenskom rasponu uobličila slika civilizacijskih i društvenih stremljenja brojnih naroda na tlu Vojvodine, a druga je postavka Muzeja prisajedinjenja, koja opisuje istorijske tokove i događaje vezane za formiranje Srbije na kraju Prvog svetskog rata, kada su joj se priklonile i ključne vojvođanske oblasti – Srem, Banat i Bačka. Treća stalna postavka govori o Prvom i Drugom svetskom ratu u zgradi u Dunavskoj 37, na daleko manjoj površini o Prvom sv. ratu, dok je Drugi sv. rat prikazan podrobnije i predstavlja ostatak daleko veće celine koja je obuhvatala početak 20. veka kao i međuratni period. Četvrta stalna postavka je spoj istorije umetnosti i istorije poljoprivrede i nalazi se u različitim objektima (Velikom zamku i Paviljonima) Muzejskog kompleksa u Kulpinu, koji je od Novog Sada udaljen oko 25 km vazdušnom linijom. Peta stalna postavka je najmanja, ali ne i najneznatnija, jer je smeštena u originalne kuće koje svojom prvobitnom namenom, rasporedom, kao i stalnom izložbom etnoloških muzealija, te nešto manjim brojem istorijskih predmeta, govori o doseljenicima – kolonistima iz Bosne i Hercegovine, nakon okončanja Drugog svetskog rata, a nalazi se u Etno-parku Bački Jarak, udaljenom svega 12 km od Novog Sada. U planu je dopuna i modernizacija postavke u Hemptovoj kući koja predstavlja sastavni deo još jednog depandansa Muzeja Vojvodine – Pasterovog zavoda sa svojom zbirkom iz istorije medicine, i ona će se naći u sledećem izdanju Vodiča kroz stalne postavke Muzeja Vojvodine.

Zlatni šlem – interaktivni strip u proširenoj stvarnosti

.

 

  Ovo je priča o čudesnom otkriću blaga skrivenog u sremskim njivama. U nemirno doba IV veka u rimskoj Panoniji neko je zakopao tri pozlaćena šlema verujući da će se vratiti po to bogatstvo. Preko njih se taložila zemlja sve dok ih nisu našli ratari u svojim njivama…17 vekova kasnije. Kako su dospeli tamo? Kakva je bila sudbina vojnika koji su ih nosili? Kolika je bila moć jednog carstva čiji su oficiri za svoje zasluge dobijali na poklon raskošne zlatom i draguljima optočene šlemove.

Stupa

.

Muzejski kompleks Kulpin, depandans Muzeja Vojvodine, obuhvata dva dvorca sa pomoćnim objektima i velikim parkom.

U zgradi nekadašnjeg žitnog magacina postavljene su tematske izložbe koje čine celinu o razvoju dominantnih grana poljoprivrede u ovom delu Vojvodine, u opštini Bački Petrovac. 

Jedna od izložbi je Istorijat gajenja konoplje, čiji su autori prof. dr Jan Kišgeci i dipl. inženjer Jaroslav Ljekar.

Kako su nekad izgledale školske učionice?

.

Svaka škola je, u skladu sa sopstvenim finansijama, opremala kabinete kako bi se u njima izvodila kvalitetna nastava. Izgled učionica u kojima se izvodila nastava bio je zakonski propisan. Osnov svake učionice činile su skamije. Reč skamija (rus. skamья, lat. scamnum) označava klupu. Vuk Stefanović Karadžić je u svom „Srpskom rječniku“ iz 1818. godine takođe pominje u značenju klupa.

„Sivi“ Konjovićev period u Muzeju Vojvodine

.

U Zbirci savremene umetnosti Muzeja Vojvodine čuvaju se 33 dela slikara Milana Konjovića, od kojih su dva rađena temperom na hartiji, jedno uljem na lesonitu, dok su ostalo crteži olovkom ili tušem. Ti radovi su nastali u rasponu od 1941. do 1950. godine, tako da pružaju uvid u petu deceniju prošlog veka kao vreme ratno i posleratno.
Za vreme Drugog svetskog rata Konjović je bio svedok stradanja, logora i mnogih drugih užasa i jedina svetla tačka za ovog umetnika bila je izložba u Budimpešti koju su mu priredili njegovi mađarski prijatelji intelektualci. Ona je održana u jeku rata 1942. i mađarska opoziciona javnost ju je ocenila veoma pozitivno, ali je slikaru donela crnu mrlju na biografiji, tako da su ga mnogo godina posle rata optuživali za saradnju sa okupatorom.

Povezani članci