Будите део музејске изложбе!
Ципелград и Ципеларник
Ko je zasedao na Drugom zasedanju AVNOJ-a?
nedelja, 29 novembar 2020
article thumbnail   „Danas je Dan RepublikeI stari se sjeća ratnih dana,Žao mu je što se ni klinciViše ne igraju partizana.“ – Zabranjeno pušenje, Dan Republike  Dan Republike bio je jedan od najvećih praznika u...
article thumbnail   29. novembra 1922. godine, na današnji dan, pre nepunih sto godina otvorena je Tutankamonova grobnica – jedno od najvećih arheoloških otkrića svih vremena. Ovim povodom, u Muzeju Vojvodine će od 1....
article thumbnailPovodom izložbe Numizmatičke priče, Odeljenje za pedagoški  rad i odnose s javnošću Muzeja Vojvodine,  organizuje igraonicu Medalja od zlata oko moga vrata u nedelju, 29. decembra u 11 časova, za decu...
Justinijanov suberat
petak, 27 novembar 2020
article thumbnail   Suberat, kopija Justinijanovog solida Numizmatička zbirka Muzeja Vojvodine poseduje jedan primerak onovremenog vizantijskog falsifikata cara Justinijana (537-565). Ovaj novac čije je jezgro od...
Prenosni ručni krunjači za kukuruz
petak, 27 novembar 2020
article thumbnailPrenosni ručni krunjač za kukuruz montiran na drvenom sanduku,foto: Filip Forkapić U prethodnoj priči, posetioci sajta Muzeja Vojvodine, u okviru rubrike “Budi odgovoran prema duhu i telu”, upoznali...
article thumbnail  Platforme za učenje su multimedijalna i interaktivna metoda onlajn učenja.Digitalna transformacija društva u poslednjih deset godina naterala je muzeje na promenu i prilagođavanje sadržaja...
Vojvođanske jastučnice
četvrtak, 26 novembar 2020
article thumbnail   Navlaka za jastuk ili jastučnica u srpskom jeziku označava pravouglu ili kockastu platnenu vreću otvorenu sa jedne strane radi navlačenja na jastuk. U mađarskom jeziku su u upotrebi pojmovi...
article thumbnail     Primili smo tužnu vest da je preminuo veliki prijatelj i darodavac Muzeja Vojvodine − umetnik Robert Hamerštil (Robert Hammerstiel). Robert Hamerštil rođen je 1933. godine u Vršcu, a živeo je i...
OBAVEŠTENJE - Novo radno vreme Muzeja
četvrtak, 26 novembar 2020
article thumbnail  Zbog pogoršanja epidemiološke situacije u zemlji, Muzej Vojvodine je za posetioce otvoren od utorka do nedelje, od 10.00 do 18.00 sati.Privremeno se odlažu svi programi namenjeni većem broju...
article thumbnailProbojem Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine započeto je oslobađanje Kraljevine Srbije. U silovitom jurišu srpskih junaka i saveznika poražena je bugarska vojska, koja je kapitulirala 29....

Primerak Politike sa vešću o ubistvu kralja Aleksandra – Marseljski atentat

0
0
0
s2sdefault


U sklopu politike jačanja odnosa sa zapadnoevropskim zemljama, jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević krenuo je početkom oktobra 1934. u zvaničnu posetu Francuskoj. Iskrcao se 9. oktobra u Marselju, gde ga je dočekao francuski premijer Luj Bartu.

Ubrzo po iskrcavanju, pri ulasku u automobil, na kralja je izvršen atentat. U početku se činilo da njegova rana nije teška, ali je ubrzo kolabirao od unutrašnjeg krvarenja i preminuo istog dana. Ranjen je bio i premijer Bartu.

Atentat je izvršio pripadnik VMRO-a Vladimir Černozemski, a organizator je bila grupa pripadnika ustaškog pokreta, pripremana u logoru Janka Pusta u Hortijevoj Mađarskoj, zemlji koja je zbog svoje iredentističke politike bila u izuzetno lošim odnosima sa svim zemljama koje su se izdvojile iz sastava Ugarske, posebno sa Jugoslavijom. Iza atentata stajale su fašističke sile, naročito Italija, koja je takođe imala teritorijalne pretenzije prema Jugoslaviji.