Štamparski tigl sa Šušnjarevog salaša

.

0
0
0
s2sdefault

Ilegalna štampa NOP-a u Vojvodini bila je veoma razvijena: još od leta 1941, pokrenuto je preko 600 listova i biltena. a jedan od najznačajnijih bio je list Istina, koji je izašao u čak 113 brojeva. Krajem leta 1942. rukovodstvo Narodnooslobodilačkog pokreta  u Sremu donelo je odluku da se za potrebe štampanja sve većeg broja listova, plakata i drugog propagandnog materijala nabavi štamparska mašina. Dva lučka radnika iz Beograda pronašla su u maloj štampariji ruskog emigranta Boljšakova štamparsku mašinu i kupili je, pod izgovorom da je kupuju za jednog šabačkog štampara. To je ameriken-tigl mašina, proizvedena 20-ih godina prošlog veka u Beču. Radila je na nožni pogon. Boje, alat i dodatni delovi za štampariju aktivisti Pokreta su ukrali iz štamparije okupatorskih listova Novo vreme i Donauvcajtung.

Tigl je, rastavljen, kočijama prenet do napuštene fabrike čokolade u kojoj je bio čuvar nekadašnji učesnik Oktobarske revolucije i simpatizer Pokreta Ilija Ravin. Nekoliko dana kasnije mašina je čamcem preneta u Belegiš. Nemačkoj patroli, koja je naišla dok su utovarivali tigl u čamac, rečeno je da je to rashodovana mašina koju voze u smederevsku železaru na preradu.

Baza za štampariju iskopana je na salašu Mite Šušnjara, uglednog i bogatog seljaka iz Surduka. Rupa za bazu kopana je sedam noći. Bila je pet metara dugačka, dva i po metra široka i dva metra duboka, a iznad nje je bio metar i po debeo sloj nabijene zemlje.

Baza je bila prvenstveno namenjena za štampanje listova Slobodna Vojvodina i Naša borba, ali su u njoj štampani i plakati, leci, pa čak i nekoliko knjiga i brošura. Radila je od oktobra 1943. do septembra 1944. godine.

Mita Šušnjar nije dočekao oslobođenje. Pod nedovoljno jasnim okolnostima ubila je 21. septembra 1944. ustaška straža, na ulazu u Staru Pazovu, prilikom odlaska na pijacu. Baza sa štamparijom, međutim, nije bila otkrivena do oslobođenja.