Pobuna u Šatoraljaujhelju

.

0
0
0
s2sdefault

Želeći da rastereti vojne zatvore i logore širom zemlje, mađarsko Ministarstvo odbrane je u jesen 1942. pod svoju kontrolu stavilo civilni zatvor u Šatoraljaujhelju, gradiću u blizini slovačke granice. Zatvor je bio namenjen političkim zatvorenicima, među kojima se nalazio i veliki broj pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta iz Bačke. Kao njihov vođa, nametnuo se kontraverzni predratni komunista Milan Džanić, koji je sa užim krugom zatvorenika pripremao pobunu i bekstvo u obližnje pogranične krajeve, gde je očekivao da će ih prihvatiti slovački partizani.

Planirana pobuna izbila je 22. marta u vreme okupacije Mađarske od strane Trećeg rajha. Prilikom pobune jedan čuvar je ubijen, a nekoliko povređeno, uključujući i upravnika zatvora. Pobuna je brzo ugušena. Deo pobunjenika se zabarikadarao u ćelije i pokušao samoubistvo rezanjem vena, a većina je streljana.

Jedan od svedoka čitave akcije bila je i skojevka Julijana Kobiljski Kočović iz Bačkog Gradišta, koja je ovaj događaj zabeležila na parčetu svile istrgnutom iz kaputa, pišući svom momku misleći da neće preživeti naredne dane. U pismu je dat i jezivi opis dešavavanja u trenucima gušenja pobune:

„Mi smo se povukli u svoje ćelije. Za mnom je u istu ćeliju ušlo još nekoliko drugova, koji su odmah počeli da prave barikade. Sve što smo imali u ćelijama stavljali smo na vrata. Dok je trajala borba, dve drugarice su bile ranjene. Jedna je odmah umrla, a druga je još uvek bolesna. Kada su Nemci došli do naše ćelije, tražili su da im otvorimo, ali je već bila barikada na vratima i drugovi nisu hteli da otvore. Kada su dobili zadatak za akciju, svaki od njih je dao komunističku reč da se živ neprijatelju neće predati. Tako su i ostali dosledni svojoj reči i sami su se nožem zaklali. Bio je to vrlo težak trenutak, ali čovek tada ništa ne oseća. Dok su Nemci energično tražili da im otvorimo zabarikadirana vrata, drugovi su se ubijali. Sekli su sami vene na rukama i tražili da ih neko ubije nožem...“

Julijana Kobiljski Kočović nije streljana. Iz Mađarske je transportovana u zloglasni nemački logor Bergen-Belsen, gde je dočekala oslobođenje. Doživela je duboku starost i preminula 2016. godine.