Медицинска музејска збирка - Пастеров завод

0
0
0
s2sdefault

Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду као заштићени споменик културе

Због свог значаја за историју здравствене културе, мање због архитектонске вредности грађевине, Пастеров завод у Новом Саду проглашен је заштићеним спомеником културе. Према Службеном листу Републике Србије из 2001. године, комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата три дела: главну зграду из 1921, Хемптову дрвену кућу из 1922. и бисту Луја Пастера из 1932. године. У деловодном протоколу Управе за Барању, Бачку и Банат од септембра 1921. године постоји забелешка да се Грађевинској дирекцији стави на располагање 350.000 динара за зидање Пастеровог завода у Новом Саду. До јуна 1922. године завршена је елегантна мала зграда са три етаже у коју су почели да долазе пацијенти на вакцинацију против беснила. Дрвена кућа у непосредној близини монтирана је 1922. године као кадровски стан директора др Хемпта. Бисту Луја Пастера израдио је академик Ђорђе Јовановић 1932. године на основу поруџбине др Хемпта, за 9.000 динара. Др Хемпт је организовао прикупљање новца као добровољних прилога за подизање бисте, о чему је водио прецизну евиденцију. Прилози су обично били 10–20 динара.

Мобилијар Пастеровог завода у Главној згради

Прикупљање уметничких предмета у Пастеровом заводу почео је др Хемпт. Када је био на Првој међународној конференцији о беснилу у Паризу 1927. године, његова метода припреме вакцине добила је међународно признање. Др Хемпт је тада донео слику Луја Пастера, репрезентативно уље на платну димензија 115 x 95 цм, рад Пјера Петија. Слика је рађена према фотографији Луја Пастера из 1893. и плаћена је 3320 динара. Др Хемпт је донео и ову фотографију.

Намештај кабинета директора који обухвата две кожне фотеље и двосед, мали клупски округли сто и писаћи сто, као и витрину за књиге, аутентичан је мобилијар Пастеровог завода. Постоји податак да је намештај рађен код тапетара Шепаровића у Дубровнику 1929. године.

Биста краља Милана, рад прим. др Владимира Јокановића, стоји у кабинету директора као подсећање да је краљ одликовао Пастера орденом Св. Саве првог реда 1886. године и омогућио оснивање првог српског Пастеровог завода у Нишу 1900. године.

Од медицинске опреме сачувано је више старих микроскопа, који су се користили у дијагностици беснила у Пастеровом заводу.

Колекција медицинских инструмената доктора Милана Симоновића

Чувена лекарска породица Симоновић из Сремске Каменице имала је три брата и сви су били лекари и учесници Солунског фронта. Инструменти др Милана Симоновића поклон су музејској збирци Пастеровог завода проф. др Милaна Обрадовића, пластичног хирурга.

У колекцији се налази преко 100 инструмената, међу којима су изванредно очувани: тестера за ампутације и серија гинеколошких инструмената, форцепса, краниотома итд.

Колекција ловачких трофеја професора Војислава Јовановића

Повезана је са радом Пастеровог завода и екологијом беснила и Војводине. Професор Јовановић је био ветеринар врло богате професионалне биографије. Са првим аутором организовао је вакцинацију вукова и лисица против беснила на Делиблатској пешчари 1999. године, прву у Србији.

Колекција трофеја, међу којима су вредни рогови јелена, представља за посетиоце Пастеровог завода врло атрактиван детаљ (слика 2).

Намештај кабинета судије Милана Миновића

Одсликава време пре Другог светског рата, у коме је Милан Миновић био судија у Суботици. Дародавац ове гарнитуре је проф. др Љиљана Сомер, некадашњи шеф Катедре за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Новом Саду, унука судије Миновића. Гарнитура се састоји од две фотеље и двоседа у дуборезу тапацираних кожом, клупског столића и писаћег стола у дуборезу. Отац судије Милана био је Константин Миновић, учитељ и свештеник у Старој Србији, кога су Бугараши убили у Скопљу 1905. године. Као син палог борца, Милан је после ослобођења добио стипендију и завршио права у Суботици. Као судија радио је кратко и после Другог светског рата, али пошто је одбио да пише фиктивне пресуде стрељан је без суђења од стране партизана у јесен 1944. и смењен са положаја судије.

Хемптова кућа – галеријски простор и клуб лекара

Обновљена дрвена кућа подигнута је 1922. године као типски објекат од ратних репарација, тзв. Декерова барака.

Служила је као кадровски стан првог директора. Сада се користи као сала за континуирану медицинску едукацију.