О Музеју Војводине

0
0
0
s2sdefault

Музеј Војводине је организационо разграната установа, са богатим музејским фондом који броји око 400.000 предмета и библиотечким фондом са преко 50.000 публикација. Редовна музејска публикација Рад Музеја Војводине, која излази од 1952. године, носила је назив Рад војвођанских музеја до 1994. године.

У успостављању разгранате музејске мреже створени су депаданси – Етно парк "Брвнара" у Бачком Јарку и Музејски комплекс Кулпин, који се у саставу Музеја налази од 2004. године.

Музеј Војводине пред јавност излази са комплексно израђеном сталном поставком која, у континуитету од осам хиљада година, презентује развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине. На простору од 3.000 м2 представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије. Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Изложени предмети сведоче о трајању људских заједница и култура од палеолита и мезолита, oд првих људских трагова код Ирига старих око 40.000 година, преко старчевачке, винчанске и других неолитских култура, вишеслојне Гомолаве, Феудвара и Калакаче, до митских времена старе Грчке и велелепних споменика империјалног Рима, од сеоба народа до смена етничких заједница – словенских, угарских, српских и других народа. Први део сталне поставке прати обимна монографија Музеј Војводине. Други део сталне поставке, који говори о прошлости Војводине од средине XIX века до средине XX, налази се у згради бившег Историјског музеја.

Три римска парадна шлема представљају јединствене примерке своје врсте на подручју Европе и деценијама се издвајају као неформални заштитни знак Музеја.

Постављене су и бројне сталне поставке – педагошка изложба у гимназији Ј. Ј. Змај у Новом Саду, спомен изложба историчару и писцу Јовану Рајићу (1726–1801) у манастиру Ковиљу, научнику светског гласа Михајлу Пупину (1858–1935) у Идвору, завичајни музеј у Черевићу, музејске поставке у Руском Крстуру и Хртковцима, у родној кући Милоша Црњанског (1893–1977) и библиотеци у Чонграду (Мађарска), у родној кући Доситеја Обрадовића (1740–1811) у Чакову (Румунија), родној кући Саве Текелије у Араду (Румунија) и у Музеју Батинске битке.

У области међународне сарадње Музеј је развио сарадњу са иностраним музејским установама кроз различите форме сарадње: размена изложби и стручњака, учешће на међународним стручним скуповима и у заједничким истраживачким пројектима. Са партнерским музејима имамо потписане протоколе о сарадњи и то по важећим међународним кодексима које прописује ICOM. Наши партнерски музеји су: Музеј Баната из Темишвара (Румунија), Централни музеј Подунавских Шваба из Улма (Немачка), Музеј планинског Баната из Решице (Румунија) и Музеј града Ријеке (Хрватска). Са овим институцијама сарадња је свеобухватна и покрива сва поља делокруга рада Музеја. Путем размене музејских издања Музеј одржава везе са 192 културне институције из 29 земаља.

Музеј Војводине обавља послове матичне делатности за све установе заштите покретних културних добара, музеја и музејских збирки на подручју Војводине, односно надзор над њиховим стручним радом.