Најстарија капа у Збирци народних ношњи Музеја Војводине

.

У Колекцији свечаних женских оглавља, Збирке народних ношњи нашег Mузеја, чува се чак три врло сличне женске капе које потичу с краја 18. века. Ове капе спадају у тип тврдих оглавља, јер су у унутрашњости обликоване картонском основом. Имају облик полулопте и у потпуности су са спољашње стране украшене златовезом и златном чипком. Унутрашњост ових капа постављена је жутом свилом. Све три капе набављене су на почетку формирања збирке. Капа на фотографији наслеђена је из Музеја Матице српске и потиче из породице Танкосић из Сремске Каменице. Капа под инвентарним бројем 6 је из села Параге близу Бачке Паланке, а трећа капа потиче из Бачке Паланке. Географско порекло капа указује нам на везу са реком Дунав. Наиме, на овај тип капа нилазимо и на портретима грађанки српског порекла с краја 18. и почетка 19. века, као нпр. на портрету госпође Ангелине Хаџић који је израдио Арса Теодоровић између 1810–1820 или на портрету грофице Нако, непознатог аутора с краја 18. века (Оба портрета се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду).

Човек који је објавио крај Другог светског рата у Европи

.

Дана 9. маја 2020. Европа ће облежити јубиларних 75 година од победе над фашизмом, пошто је 9. маја ујутро ступила на снагу капитулација нацистичке Немачке.

Али, постојало је у Европи једно ратиште где су се жестоке борбе прса у прса водиле још шест дана. Било је то југлословенско ратиште, тачније погранични појас данашње словеначко-аустријске границе. Тамо су немачко-квислиншке формације упорно покушавале да се пробију на територију под контролом англоамеричких савезника и предају се њима, а не јединицама Југословенске армије.

Плакати Црвеног крста

.

Међународна организација Црвеног крста основана је у Женеви 1863. године, а основна начела: хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност у тешким временима од великог су значаја. Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године, а на простору данашње Војводине деловало је од 1881. Друштво Црвеног крста Угарске. Исте, 1881. године, основана је Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња, која је била и прва хуманитарна организација у Новом Саду, која је прихватила начела међународнe организације Црвеног крста. Задруга је пружала помоћ старим, болесним и сиромашним лицима и интензивно радила на здравственом просвећивању народа у борби против туберкулозе и других заразних болести. Поред тога, организовала је бројне друштвене догађаје, на којима су прикупљани добровољни прилози. Многе чланице овог друштва биле су, истовремено, и чланице Друштва Црвеног крста Угарске.

Епидемија пре 2800 година?

.

Место: Гомолава код Хртковаца, општина Рума

Време: почетак гвозденог доба

Налаз: 114 скелета у две гробнице

Током дугогодишњих истраживања овог важног локалитета на Сави, откривена су два изузетна гробна налаза. Ради се о две кружне гробнице са по 36 и 78 скелета – 8 мушкараца, 42 жене и 55 деце. Код 5 одраслих индивидуа није било могуће одредити пол.

Прича о слици Стевана Алексића

.

СТЕВАН АЛЕКСИЋ (1876 –1923)
СВ. ГЕОРГИЈЕ, 
1907

О слици

Уметничка збирка Музеја Војводине обогаћена је 2013. године аквизицијом иконе Свети Георгије Стевана Алексића из 1907. године. Икона је откупљена од новосадске породице Ћурчић. Њен први власник није познат, али се може претпоставити да је поручена као славска икона.  Први познати власник био је новосадски трговац Драгутин Ћурчић.

Према хришћанском предању, Свети Георгије је био римски војник који је 303. године страдао у Кападокији – за време Диоклецијанових прогона хришћана. Након страдања, његов култ се проширио по Палестини и Египту, а потом и по целом Византијском царству. Био је један од најпоштованијих светитеља средњег века и под његовом заштитом су се налазили многи градови и државе. Свети Георгије је заштитник војника и ратовања, а у аграрним срединама је поштован као заштитник земље и стоке.

Конзервација и рестаурацијa слике „Портрет дечака са псом“

.

Слика на картону Портрет дечака са псом, породично je веласништво, на жалост вез основних података о пореклу и аутору. Средином двадесетог века слика је купљена негде на територији Немачке, више података о њој није било. На слици нема сигнатуре – потписа аутора, те се није улазило у трагање за њеним пореклом.

Мотив на слици карактеристична је представа на великом броју олеографија, гоблена и слика са почетка и средине 20. века, распрострањених на територији средњоевропских земаља. Овакве представе можемо и данас наћи сачуване по кућама.

Митрополитске кочије

.

Барокне митрополитске кочије су једини сачувани примерак кочија из XVIII века код нас, као и на просторима бивше Југославије. У више докумената из XVIII века, који се чувају у Митрополијском архиву у Сремским Карловцима, постоје подаци о кочијама које су користили карловачки митрополити. Представе кочија различитог типа налазе се и на осамнаестовековним гравирама фрушкогорских манастира, поред приказа и сцена митрополитских посета појединим манастирима.

Кочије изложене у сталној поставци припадају типу четворопрега. Састоје се од дуборезне конструкције са точковима и застакљене кабине. Кров и задња страна су пресвучени црвеном кожом, а унутрашњост је тапацирана брокатом; на све четири стране кабине осликан је грб Карловачке митрополије.

Повезани чланци