Циклус ускршњих обичаја

.

0
0
0
s2sdefault

Ускрс је најважнији хришћански празник, те је за њега везан читав циклус празника и обичаја, почевши са Ускршњим, Белим или Великим покладама, потом Великим постом и Великом недељом као његовим врхунцем, која се завршава Ускрсом. Након Ускрса такође постоји низ празника који су у тесној вези и који се обележавају различитим обичајима: Мали Ускрс, Побусани Понедељак, Спасовдан, Духови.

Последњи дан пред почетак поста назива се покладама. Највише обичаја везано је за Беле (Велике, Ускршње) покладе, које падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Ови обичаји су се вршили током читаве недеље која је претходила том посту (Беле недеље, после Месних поклада), а Беле покладе (у недељу) су њен врхунац. У католичким и протестантским срединама маскирање се одржавало најчешће у недељу, понедељак и уторак – пред Пепељаву среду. Трпеза је била богата белим мрсом (јаја и млечни производи) и колачима, нарочито крофнама, јер је следио вишенедељни период уздржавања. Прерушавање на дан поклада је било познато код већине етничких заједница у Војводини. Покладни опход под маскама најчешће је подразумевао симболично обилажење домаћинстава. За покладе су, осим маскирања прављене и љуљашке на којима су се љуљали млади. Окупљање људи и паљење ватри на улицама (најчешће на раскршћима, односно рогљевима) је такође било врло распрострањено, као и кокање кукуруза у решетима на тим ватрама.

Након бучног и веселог времена карневала, месопуста и Беле недеље, долази време поста и смирења. Лазарева субота је празник у шестој недељи ускршњег поста, осам дана пред Ускрс. На овај дан се у цркву носе врбове гранчице које се освећују и сутрадан, на Цвети, деле верницима у цркви. Посебну улогу у овом празнику имају деца. Деца су обично добијала нову одећу и обућу за Врбицу. У време социјализма у већини места је прекинуто формирање поворки којима се одлазило по гранчице врбе које су потом одношене у цркву, а у којима су већином учествовали ђаци.

Велики петак је најтужнији дан у години, јер је обележен сећањем на дан Христовог распећа. На тај дан се у цркви формира Христов гроб на који се поставља плаштаница (платно са представом Христовог полагања у гроб). Црква се украшава цвећем, а у неким местима су младићи организовали чување Христовог гроба. У кућама су се кокале кокице и бојила и шарала јаја. Ускршња јаја представљају један од најпрепознатљивијих симбола овог празника. Јаје је симбол рађања новог живота, што је одредило и његово место у веровањима и обичајима.

Ватре су паљене у селима на раскршћима и испред кућа током предускршњег периода – за Покладе, али и на Велики Петак и на сам Ускрс. На Велики петак ватре су паљене у црквеној порти. Ватре запаљене на Велики петак гореле су целу ноћ, негде и до Ускрса.

На Ускрс се завршава пост, па је посебна пажња придавана храни. Обично су се, после доласка из цркве, људи прво омрсили ускршњим јајетом. Мешени су и посебни обредни хлебови – ускршњи колачи. Ускршњи колач код Срба у Новом Саду је мешен са млеком и јајима, као „милихброт”, док је у многим местима то остао колач од обичног киселог, хлебног теста. Умешено тесто је увијано у плетеницу, а потом у венац. У средину је пре печења стављано небојено јаје, по чему се овај колач разликовао од божићних и славског. Код Русина се прави посебан колач – пасха који се, заједно са ускршњим јајима и другом храном на Ускрс носи у цркву на освећивање. Плетенице као ускршњи колачи распрострањене су и код католика, а обично је мешено више плетеница које су намењиване укућанима и деци из породице.

Поливање на други и трећи дан Ускрса постојало је код већине народа у Војводини, али је код Срба углавном заборављено, односно очувало се само у неким срединама и то у симболичном виду. Опстао је назив: други дан Ускрса се назива „Водени понедељак”, а читава недеља по Ускрсу „Водена недеља”. У многим селима код Срба било је уобичајено и мешење поливачких колача, које су поливачи добијали у свакој кући коју су обишли. Осим ових колача, прављен је и посебан ускршњи колач за кума, као и за удату кћерку.

Недељу дана након Ускрса је Мали Ускрс, када су се јаја сачувана од Ускрса, или поново бојена јаја носила на гробље. У неким селима су за ову прилику јаја само бојена у луковини, нису бојена другим бојама ни шарана као за Ускрс. Ружичало или Побусани понедељак, дан када се излази на гробље, у неким местима је други дан Ускрса, док је у другим то други дан Малог Ускрса.

Татјана Бугарски, виша кустоскиња – етнолошкиња

 

Повезани чланци